Наша пошта

299

Данчевић је са г. М. Ж. Ђорђевићем био отпочео да публикује у „Пошти и телеграфу“ грађу ва историју пошта у Србији (бр. 1, 2; 8, +-1908). |

За писца и оног који ће проучавати прошлост наше п.т,т. струке остаће исто тако запажени чланци, изашли у „Пошти и телеграфу : Наше телефонискиње (св. 3-1903), Телефон „Београд—Ниш“ — покушај за ванградски саобраћај 1886 г. (св. 5-1904), Апатија, П. т. централа у Београду (св. 6-1904), Па докле тако ; (ев. 11 и 12-1904), Правце у анархију (св. 13-1904), Ко је крив, (св. 15-1904), Наши јади (св. 16-1904), Моје мисли (св. 18-19-1904), Завидљивост (св. 1-1905).

Међу писцима ових чланака истичу се Трајко Јовановић, Озен и доцније Милан Ж. Ђорђевић.

„Пошта и телеграф“ је имала повише превода, од којих се и сад може читати са једнаким интересовањем чланак о француској пошти и телеграфу за време рата са Немачком 1870 г. (св. 6-1903). -

Не означавамо написе из т.т. техничке службе. Они су преводи или добро успеле компилације онога доба.

Одважан и смишљен је био проглас П. т. удружења (св. 1 1903) као и револуција (св. 3-1904). Они су, заједно са написима у листу, слика тешког стања у струци и борбе која је вођена.

Партијска страст поматала је да секрхају и људи и позиције.

— Ва часопис Радио, телеграф, телефон за 1924-8 још нисмо добили обећани одговор његовог уредника г. Милана Ж. Ђорђевића. |

Такође још нијесмо добили одговор г. Милана Л. Павловића, уредника Наше поште од 1912 до 1929. Иначе спремили смо наш напис о часопису из тога времена.

Д-р П. ШОЋ

ГЛАВНЕ ОДРЕДБЕ НОВОГ ПРАВОПИСНОГ УПУТСТВА ПБ У ПИСАЊЕ НЕКИХ САМОГЛАСНИКА И СУГЛАСНИКА

1. У раније време лљ се на крају слога претварало у о, па зато и данас именице које се евршују на -лац, имају у свима падежима сем 1 једнине и 2 множине о место л: жетелац, жетеоца, жетеоцу, жетеоци, жетеоцима; владалац — владаоца, владаоцем, владаоци, владаоце; хранилац — храниоца, храниоци, храниоцу, храниоцем, храниоце; старалац—етараоци, давалац,даваоцем и т. д. У 2 пад. множине некад није било наставка -2-, већ је било: владалац, жетелац, старалац, па пошто л није било на крају, није ни прешло у л, а после је додато а, те ове именице у том падежу гласе: владалаца, жетелаца, давалаца, старалаца,