Наша пошта

330

ИЗ КЊИГА И ЛИСТОВА

— Пошт. саобраћај у ХУП веку. — Када је 1648 г. уведена прва пошт. веза између Лајпцига и Нирнберга, поднели су ускоро трговци из Лајпцига жалбу пошти која је гласила:

„Како има веома неспособних кочијаша, а и пошт. кола су веома рђава и немају осветлења, то се често на месту зв. „Псеће брдо“, на које се наилави око поноћи, кола преврћу и тако сакате путнике. Ово не би било тако, када би кола имала осветлења.““

На ово је одговорио од стране владе управник поште:

„„Пошто је на поменутом месту заиста опасно, то путници који се плаше да ће бити претурени нека изађу из кола и иду то парче пешице, а што се осветлења тиче, ва то пошта није надлежна.“

Као што се види, није путницима тада много чињено у погледу комфора, лаког, сигурног и брвог путовања од стране зато одређених.

— Нове кесе за транспорт поште. — Досадашње пошт. кесе нису потпуно задовољавале јер нису биле обезбеђене од пожара. Сада се, наравно опет у Америци, употребљавају нове кесе које одговарају свима потребама. Платно такве кесе или џака превучено је слојем азбеста који је на спојевима прошивен жицом. Свака кеса и џак снабдевени су троструким бравама које се налазе засебно једна од друге на отворима, који су опет један у другом, тако да пожар не може продрети ни кров кључаоницу. Осим тога као предохрана на сваком џаку у горњем делу код отвора налази се по један ваздушни јастук који има задатак да држи на одстојању садржину џака од врелог ваздуха, који би приликом евентуалног пожара. могао да оштети пошт. пошиљке.

— Експедиција поште помоћу торпеда. — Немачки инжењер Рихард Пфанц пронашао је једно ново средство за пренос поште, које је изазвало сензацију у круговима стручњака. Апарат се састоји од једног ваздушног торпеда који огромном брзином јури по равапетим челичним ужетима. На овај начин писма се могу скоро исто толико брво достављати на место опредељења, колико се брзо данас достављају телеграми. Немачко министарство пошта много се интересује ва овај проналазак и, ако опити који се сада врше, буду завршени са успехом, у Немачкој ће се ови апарати увести у саобраћај. Преко целе земље би се по дигла мрежа јаких жица, на којима би се у нарочитим торпедима преносила пошта. Тим би се постигла велика брзина у преносу, јер би такво сандуче, на пример, могло да стигне за 83 сата с једног краја Немачке на други.

— Како се израђују марке, — Поштанске марке су уведене први пут у оптицај 1658 г., када је де Валаје основао у Паризу прву градску пошту. Данас у свету имају 328 државе своје пошт. марке; даље 21 земља има марке за новине, 47 земаља увеле су лужбене марке за службене пошиљке, 69 држава имају за недовољно франкирање пошиљке, у 14 држава уведене су марке за препоручена писма, а у 7 држава марке за пакете.

При изради марака постоје три начина штампања. Прво, преношење слике на бакар, дубоотисак, и затим умножавање. На овај начин добијају се најлешне и од уметничке вредности марке, јер свака од њих изгледа као оригинал. Оваква израда је веома скупа и примењује се изузетно код јубиларних издања.

Други начин штампања марака помоћу клишеа, што често оставља траг рељефа и на другој страни. Због тога се ова метода употребљава само у мањим државама, а све веће државе прешле су на трећи начин израде, путем литографије. Од сваке марке изради се најпре 100 или 200 и 300 истих клишеа која се поређају један поред другог и затим пренесу на литографски камен, те се тако марке штампају у табацима. Овај начин штампе је најједноставнији и најбржи.

СТАНИСЛАВА МИШКОВИЋ