Наша пошта

335

У том случају зимски дани неће нас више моћи спречити да негујемо биљке које хоћемо, и докле на пољу снег пада и урла олујина, у стакларијама беремо свеже воће и поврће.

Тада, кад не будемо зависили искључиво од сунца, ми људи не бисмо били у смртној опасности ни онда кад би се сунце једанпут охладило.

Стари Грци су причали бајку, да је Прометеј украо ватру с Олимпа и дао је људима. То је једна лепа грчка прича, али ако наш Тесла буде аиста био нашао начин за искоришћавање електричне енергије из васионе, знда он неће бити Прометеј који је с Олимпа украо и дао људима ватру, оећ човек који је Сунце с неба скинуо и нама људима на земљу пренео.

= Во ћете ВРгеу ђриз: Ка БеТерћопје; Е Кеупаца Вопјп: Е«бпиде де «#б1ерћопје ећ #е1беагар ће, дела француских електроинжењера, која су ових дана изишла у Џаризу, препоручује се нашим стручњацима.

Исто тако значајна је скоро издана књига у Паризу: Ј. РО. Касага, Рго еј Јипзргидепсе еп танеге дез р.Е.Е.

— Политика, 21 новембра, донела је изјаву г. инж. Д. Катушича, начелника Т.т. одељења, о побољшању наше телефоније и телеграфије, шта је у томе циљу у последње време урађено и шта ће се ускоро урадити.

— Радио Београд, илустровани ·недељни часопис, којему је директор и власник г. Сретен И. Обрадовић (Ускочка 8), и у току прошлог месеца давао је домаћи и страни програм радиа као и низ чланака забавне садржине. Претплата износи тромесечно 835 д., полугодишње 70, годишње 440 д., а шаље се на чековни рачун П. штедиоице бр. 52.416.

— Политика, 22 ХГ, говори о непријатељима радио апарата и сметњама радио слушалаца у Београду.

— Заступници свију организација аустријских т.т. намештеника закључили су да 3 новембра, на поноћ, отпочну са пасивном резистенцијом у внак протеста због укидања додатака на плате. Ова пасивна ревистенција је изведена на тај начин, да се чиновници и службеници у вршењу своје службе најстрожије придржавају прописа о служби, да не постоји опасност да дође до већих сметњи и застоја у т.т. саобраћају. — Политика, 30 октобра, доноси информативан напис „Чехословачка даје целом свету тон. — Велики дан чехословачког радиа. Радио станица у Либлици — понос чехословачке радиофоније““. Писац г. М. Јовановић говори о успешној чехословачкој радио пјатилетки.

Радио у Чехословачкој продире у најшире слојеве грађанства. Приређен је први државни „радио дан“ у Пардубицама, који је веома успео. Број слушалаца се после ове грандиозне манифестације осетно повећао. Ових дана је сазвана анкета од претставника академских кругова, министарстава, емисионих станица и штампе. Решено је да се законодавним путем заштите права радиа. Мин. унутрашњих дела исто тако сазива анкету која треба да донесе закључке у циљу модернизовања борбе против злочинаца. Полиција и жандармерија добиће радио апарате. Изградиће се цела мрежа жандармеријских емисионих станица за примање. У Прагу ће бити полициска централна емисиона станица, која ће бити у сталном контакту са иностранством. Потерна жандармеријска одељења и жандармеријске станице у мањим местима добиће радио апарате. Рачуна се да ће према. програму и све основне школе у републици ва наредних пет година бити снабдевене радио апаратима. Данас је стање такво, да, према статистици одбора за школски радио, од 1350 основних школа у самој Чешкој свега 225 школа имају своје сопствене радио апарате, а 130 школа употребљују апарате управника школе. Како сеоске општине немају довољно средстава за набавку апарата за школе, то ће издаци бити унесени у државни буџет. Министарство пошта предвиђа приход од радио такса у 1932 г. за седам милиона круна више но у прошлој години.