Наша пошта

339

;

живота и будућности. Материал, колико разноврсан толико опсежан. Уредништво је у својој речи оценило тај моменат, па се оградило искреном напоменом да приказ није потпун и исцрпан. Али се да лакше разумети, кад се узме у обзир да је то први алманах Зетске бановине и да је израђен ва кратко време. Садашње издање, међутим, створило је солидну основу, са које ће се моћи изградити и дати новом потпуније издање. То и желимо. ·

Алманах Зетске бановине, — са старом краљевином, коју засноваше Војислављевићи, са престоницом у Скадру, доцније Зетом и Црном Гором од Црнојевића, заједно са старом Дубровачком републиком, — није у ист ориском погледу дао израз раван прошлости.

Обим часописа за који пишемо, не дозвољава нам опсежнији приказ. Кад је реч о знаменитим људима оног краја Југославије, није смела изостати личност у свету познатог јуристе, др. Богишића, бившег министра Црне Горе. Нема речи ни о његовој библиотеци, архиву и музеју који заборављени леже у Цавтату код Дубровника. Ни лик Владике Рада није ван засенка. Азбучни именик дошао је на крају где је било место садржају. „Литература“ — библиографија, по себи замашна а важна и потребна у сличним публикацијама, посве је изостала.

„Наша пошта“ ће посебно замерити што п.т.т. и радио служба није добила места у Алманаху. Прикаване су све државне, самоуправне и приватне установе, па и новчани заводи, и уљаре, а пт. — културно саобраћајна установа није добила ни рубрику. Сав приказ службе пошта и телекомуникација састоји се у доношењу тарифа и списка особља. А то не одговара месту које та служба заувима у друштву других установа. Не одговара ни ономе што је управа урадила ва п.т.т. струку као ни по ономе што је она постигла на територији бановине. Уверени смо да ће се уредништво са нама сложити, па исправити кад томе буде време. Јер се може доста доброга рећи о напорима и резултатима од пре уједињења и после њега. Кад се пише о установама државног и друштвеног живота, п.т.т. струка не сме изостати. Не може се писати ни о националној културној историји а не говорити о служби пошта и телекомуникација, која је огледало културе једног народа. ·

— У Бугарској је постављен за министра железница, пристаништа и пошта и телеграфа г. Стојан Костурков, првак радикалне странке, а г. Стефан Иванов, досадашњи помоћник генералног директора, поставље је ва генералног директора пошта и телеграфа, уместо г. Михаила Савова који је поднео оставку.

— Ва министра пошта и телеграфа републике Колумбије наименован је г. Алберто Пумарејо.

— Време, 30 октобра, доноси напис г. Живојина М,Пауновића , начелника Мин. пошта и телеграфа у пензији, о практичној вредности новог закона о п.т.т., који је тог дана ступио на снагу. Писац вели, да овим законом стичемо најмодерније правно уређење п.т.т. службе у земљи. У бројевима од 84 октобра, 1 и 2 новембра говори о значају исмислу истог Закона. На завршетку вели: Овим смо у општим цртама изложили смисао Закона о п.т.т., а примена његова као и правилници, који буду иза њега произишли, покаваће брзо шта смо и колико њиме добили.

— Поводом светског дана штедње, Удружење дипломираних економиста и комерцијалиста у Београду приредило је предавање о штедњи, које је одржао г. Никола Гаћеша, секретар Поштанске штедионице, 30 октобра 1931, у сали Трговачке академије у Београду.

— Угледни југословенски часопис М и са о, који излази у Београду, у св. ва септембар. донео је превод приповетке „Партија у двадесет један“" Александра Јаковљева, руског поштара и познатог књижевника. Другови ће у њој наћи уметнички потез и здрави смисао живота.

— Суд у Паризу решавао је о случају одговорности државе за новчано писмо које је украдено нападом извршеним над пошт. органом који