Наша пошта

341

Хероји духа и њихова средина. — Под овим насловом изишла Це књижица. из пера г. Миљенка Видовића, кратка опсегом али садржајем врло значајна и савремена. У књижици се износи вечни проблем борбе великих духова са устаљеним навикама и предрасудама средине. Ту су приказана страдања најсветлијих синева човечанства у раду за опште добро. Филозофи, учењаци, обртници, утемељачи вера, друштвени реформатори и други велики умови пролаве у овој књижици као у једној смотри, те су изнесени најважнији моменти из њихова живота. Предмет се међутим не обрађује само констатацијом историских чињеница, већ уједно силави до у корен самог проблема. Г. Видовић приказује узроке по којима су се људи одупирали увођењу идеја добра и прогонили своје доброчинитеље. Књижица стоји 8Д.

Гимназија код куће. — Сваки човек, коме је потребна гимназиска наобразба, а не може полазити редовне школе због беде или због старости, нарочито званичници и намештеници приватни или државни, могу стећи школску квалификацију помоћу Видовићеве дописне школе учећи код своје куће из свезака за самоуке и на основу писмених инструкција Дирекције. Велики број поштанских службеника (вваничника) положили су гимнависке испите помоћу ове школе и стекли унапређења у служби. Видовићева дописна школа, Сарајево, шаље о томе своје проспекте.

Код књижаре ,„Узгајитељ“ могу се набавити сва издања Просветноетичког покрета. Адреса: Сарајево, Краља Александра 53. С.

оратут

— Робђпј сјазпак, јаз о Ргаузке вексјје РЉ6. пидгиепја Јисовјамћје, п Бгоји од 15 потетабга, рмКкалије „Маи роби“ за поуетраг:

Каког зе у1а1, је узеђапа жлејо резфга ја акфџајпа. Родргипо |а па5, ргау та рта едит у бгокоул! 55, („Мава роба“) 5 би меб патобућ. АП ба ве пе овца, ако ЊЕ хагад! арабаје роббић из ћепсеу до ћгтокоупе Ифетафите тахе] у Нпапсле феХкобе 1п таога] ргепећаа азћајац 7 Теда пе зтлето аоризнћ. НЕгаћ рговипо уве Шађе, К! 50 тогда па дојеџ 2 пагосто, пај јо факој рогаупајо, Кет базорћв Бгех депагја уепдаг пе тоге агћајан.

— а. Тако енпе, р. ћ. фпоушк, Магфог 2. — Кјег ке па пи рмика ргах гад ргрогобала „Мабо _ровћо" рмјаће]јета. Мед Фет Ко зе дгогт 570Комп базорја бамјо у мед; тег 7 огратласа јаки ургабапј, розуеба Маха рода У50 зуојо рохогловј — 5фГОК1. Так зе ба зазизи, да бл ве бтез оваке ргоравапае папј пагоби озак јирозћосепзку розаг.

Т ЂОРЂЕ СТАЈИЋ

Потицао је из чувене породице Стајића из Врање. А кроз његову скромност огледале су се ретке врлине и особине алтруисте, идеалног човека, неуморног културног посленика. У времену кад се слабо испољава и љубав наспрам ближњег, он је сав сбој живот посвећивао културним и хуманим друштвима. Друштво трезвености, Подмладак Црвеног крста, Друштво за заштиту животиња и растиња били су његова омиљена огњишта. Професор по спреми, изабрао је био поље рада у државној служби — п.т.т. струку. Од 1911 до 1949 био је секретар П.т. одељења у Београду. У том времену био је и наставник П.т. школе у којој је предавао француски и немачки јевик. О слому српских краљевина 1915, избегао је преко Албаније; у Драчу је био рањен. 4949 г. постао је инспектор Мин. социалне политике. Био је делегат на разним страним скуповима. Опет продужује посао у врховној управи п.т. струке. У тој канцеларији, за столом преводиоца, напрасно је преминуо, 18 новембра. Придружујемо се жалости за покојником и уважењу које је он с правом заслуживао.