Наша пошта

стр. 26). Чека се оснивање те Дирекције као и подизање п.тл" вграде на Цетињу о којој је одлучено. Пројекат зграде ради се У „Архитектонском одељењу Мин. грађевина („Наша пошта“ св. за октобар 1930 стр. 106, св. ва август 1931 стр. 202). Могу поуздано тврдити, да сразмерно ни једна друга грана државног живота у Црној Гори, није више допринела срећи, прогресу и народном благостању, кров ових десет година уједињења, од поштанско-телеграфско-телефонске. Сматрао сам, да бих се према овој струци огрешио, кад не бих ово неколико редака о њој, ако и кратко, приказао приликом јубилеја десетогодишњице уједињења Црне Горе са Србијом и срећног стварања велике Југославије. ПЕТАР М. МИЛИЋ, директор пошта и телеграфа у певзији.

ЗА П. Т. Т. БИБЛИОГРАФИ ЈУ

Поводом анкете „Наше поште“, публикосане у св. за априлљ 1981, стр. 87, добили смо одговор који саотштавамо.

„И ма како се о нама и нашим претходницима судило, мора се ипак још сад знати и с поуздањем рећи: да су сви они, поред жудње за срећом и спокојством у својој слободној вемљи, живели, борили се, па и патили, за добро и оних који ће после њих доћи. Плодови и тековине света тога. чисто су наслеђе потомству, које и ив саме захвалности, треба да изближе познаје своје претке и њихова дела“

Овим речима Живгна Живеновића, писца и бив. министра, можемо објаснити колика је потреба да се проучи и вабележи: што је урађено и написано у нешој п. т. т. струци. „Неша пошта“ је добро уочила празнину која код нас постоји у том погледу. Одмах, при свом обнављању, посвећује томе питању нарочиту пажњу. У том реду спада и знкета „Неше поште“ (април 1931), која хоће да баци што више светлости на слабо осветљено поље рада у нашој стручној п. т. т. литератуб а

Тешко је дати одговор на случну анкету. Тешко је због

тога што се тешко долави до података, а период је дуг — осам деценија. Одговорићемо колико је у нашој моћи. Ко ће боље, широко му поље!

1) Који су десет најбсљихт радова (књига, часописа, листова) по п. т. т. струци из прошлости (разни: југословенских земаља) п из садашњостаг

Одговвр:

КЊИГЕ 1. Електрична телеграфија (Здравко Рајковић, Београд 1895). 2. Историја пошта у Србији (Младен Радојковић, „ГП. т. весник“). 3. Зборник пошт. израза (Перо Шоћ, Цетиње 1911).