Наша пошта

25

5. +. овобђи 1 зфтцеј — ргед ођпохота. Ма зћр. 275 гуезКке ха окбођаг цКкалаћ зто па ројауе Које је Ф#гебајо ргезебт и Когепц, одтаћ 1ебћ, а цроуогтпе робђе пе (тега уап Кгига дглаутшћ розфа 1 огватшттастја пјћоуог озобја.

Слапак ге. Вепа!-а, и суезеј ха поуетђаг 1934, рак, роргабеп је 5117ђепшп родасипа о рмћодта 1 газћодита псохогић рода, Као 1 рмтедРот „Хабе ровје"': „Рапје Које розбам ја паХ затадтк (Вепату гаје фако ртовћо 1 маја са ровтафтан за гази фабака 1 след а, Вадо бето пзфир зуоје з!татјсе 1 дгцршта, Кој; таоХда 1таји зцргофбпо па јепје, јег Хеј ито да рпапје Биде озуебјепо ва зуђи гфгапа 1 да зе Нте рмротогте да зе паде пајбојје 1 пајкомзтије гебепје'>. Јавпо ха уакоса. То 50 зе Шебе „Мабе ровфе"", а рзас 2. „Вепа", уес Стоук, за убот 5Кој5Ккот зртетота, тпа зуоје.

ОбобКо је Мимађагафуо ргорззајо поу1 РгаушШик ха цеоуогпе агХаупе розбе. Заорепје о фоте допећ зто ц зу. ха дЧесетђаг 1931.

Ротават 5и, даКје, тпфегез! «Туђе Као 1 оргаудапе Хејје да се сфапје ивотогић роба гевве 1 робова. АП уахда па фегепи г5иХауапја ва гедФоупип роћата 1 за огсатхасјата. Риба је Когеп И пабеја. А „Маба ровба'' гикоуода зе пабејшта 1 хапшпа је зато ргерогод ћтике.

— Р. %. +. зрот Каб Рир:п, ц Веогтади, огпоап је таја 1934, Као 5ђ0 51 озпоуат факуј Кађоуј п Ластеђи, Гјибјат, Зиђоне, Моуота зада 1 Багајеуц. СП] пп је да Бе рог 1 дризе јиб је па гедоушта озођјја. „Рарт" дуо гахупја зуоји аксјји. Ппа уеб ргеко 100 бјапоуа. 5 десетђга је одгХао зуоји ргуџ уен Ки хађауи п ргозвомјата ТоКаја ,„„АКадепије пацка"" Која је розув игреја. Ратугешепо зе ће „Рирфа": је ч Каја „Уегдеп": џ“ КовоузКој цис. Ма беја џргауе је ргећзедшк с. Волуоје Гахагеујб, 61поушк СП. Тејестаја, а уода зеКксјје је 2. Шја Зђетапоује, рофргебвефик КТарзке пргауе.

— Џргауа Р. 1. Џагигепја, Којој је ртеђзедик о. Тип. Јоуапоу1б, ођробеја је рптефуапје дгигатајић уебел, ц Ро5ћ. доти п Мајајгекој цј. Ргуо какуо уебе ц оуој вељопа одгдапо је 12 Чесетђга. Оду је Б1о роуојјав. Тпак рштегпос дгирагефуа 1 5обдагпози.

— Елтаће1а 5 Ба, јаз о Нгуађвкоо Мајен ког дгизбуа, 121а2 а4у0тезебпо и Давтеђи, Моуа Ме 7, род цгеда уота 2. УШта бСтевогтбтба. Џ зуезс! за поуетђат-десетђаг 1931 Фопоз;, рогед озђаје гЕтиаепе задгапе, ууебђај о Шајенанској :110%%: 1981, за родасита о ограттасај 1 рогбопићота изрећи. Мастадеп је роуеб бгој шасаба. ·

ИЗ КЊИГА И ЛИСТОВА

— Телеграфу старовреме. Првобитно преношење вести с већих даљина вршило се помоћу акустике. И данашњи примитивни народи све важне вести објављују добовањем. Урођеници с Камеруна добују на шипци од врло тврдог дрвета, која је шупља. Ударањем по њој изводе равличите звуке, од којих сваки има своје значење. Бразилијански урођеници узимају подужу бамбусову трску и њу, напуњену песком, струготинама од дрвета или ситним коцкама побадају усправно у земљу. Добовање по овој трсци не чује се у непосредној близини, али се чује на даљини од 1.5 км.

После акустичке телеграфије дошла је оптика. Звук се преносио брвином од 0.883 км. у секунди, док светлост 300.000. Палиле су се прво ватре, а затим факље на појединим висовима. Хомер помиње да је Агамемнон на овај начин обавестио Микену о паду Троје и то преко седам намештених ватара на равним растојањима. Римљани су овој оптичкој телеграфији додали нарочиту авбуку и могли су достављати читаве вести. Највећа тешкоћа. састојала се у међустаницама на великим одстојањима и у самом времену, које је неки пут бивало и магловито.

Крајем 18 века завели су прво Французи оптичку телеграфију између Париза и Лила. Постојало је између ових вароши неколико станица.