Наша пошта

— Радови поднесени за конкурс Г. Министра саобраћаја о општем побољшању телеф. службе, предложени од Оцењивачког одбора за другу награду, били су г. Милутина Вујадинови ћ а, саветника Министарства (,„Срдан Срдановић“),и г. инж. Клаудија Котала, шефа т. т. одсека Дунавске дирекције пошта и телеграфа (,,К. С.“)..

Политика од 3 Х донела је изјаву г. инж. Д. Милосављевића, директора Савске дирекције пошта и телеграфа, а „Трговински гласник“ од 138 пр. м. изјаву г. М. Вујадиновића.

— Време, 29 ХП, доноси напис „Оснивач београдске радио станице као драмски писац и песник“. После песничке драме „Немања“, г. Роберт Веге написо је драму „Песма рада“. Писац указује у својој новој драми на ведру, оптимистичку будућност, коју можемо очекивати од рада и само од истрајног и снажног рада, верујући само у његову будућност. Г. инж. Веге верује у снагу морала и савести, који доносе победу.

— Саобраћајни преглед, у св. од 10 децембра, доноси написе: „Железнички музеј“ од Франа Репића, и „Импрегнација креозотом по Рупинговој методи штедљивости“, превод инж. Ј. Т. В.

—- У току јула— септембра 1931 увезено је у Југославији електротехничких предмета за 49 милиона д.

— Политика, 15 ХТ, донела је напис „Како су увођени први телефони у Београду. — Док се данас људи грабе да добију телефон, некада су инсталаторе избацивали из куће“. Г. М. Д. у том напису складно је забележио сећања чика Мате Јовановића, рођеног 1849, који је био у телеф. служби од њеног увођења у Србији. 1889, вели, донесено је решење да се у Београду уведе градска телеф. централа. У згради Коларчевој је те године монтирана централа са 50 бројева. Претплата 8 д. месечно. Одзив је био слаб, а неповерење велико. „Море идите људи, какав телефон! Београд и телефон... шта вам пада на памет. — Море оставите, јесте ли ви при себи, шта ће ми то.“ Било је домаћица које су биле још „енергичније““: „Ју црна, шта дочеках! То чудо да ми унесе у кућу. Док сам ја жива, вала, нећеш, Само преко мене мртве“. Инсталатери су ,предусретани“ и са оклагијом... Од приватних први је претплатник био, са бр. телефона 1, Љуба Бојовић, уредник „Брке““; бр. 2, Бенцион Були; бр. 3, Пера Петровић, бравар. Централа је убрзо проширена са још 100 бројева, а три године доцније подигнута је централа од 1.000 бројева. 1911 г. подигнута је централа са 3.000 бројева.

Чланак, поред осталих података, садржи слике: зграде у којој је била прва телеф. централа, чика Мате Јовановића и телеф. апарата ста-

ог типа. -

— У Етиопији је постављен нови министар пошта, телеграфа и телефона.

— Политика, 2 Х, доноси напис о телевизији од Ренеа Бартелемиа: „Наука и њена примена. Данашње стање и будуће могућности телевизије. — Шта каже проналазач телевизије. — Телевизија је остварена. Простор неће постојати. Преокрети у животу и пропаст биоскопа. Последице телевизије“.

__ Редовни поштански ваздухопловни саобраћај између Лондона и Капштата, у Јужној Африци, отпочиње 20 јануара 1932. Тога ће дана полетети први поштански авион из Лондона ва Капштат.

Из Кашпштата за Лондон поћи ће први поштански авион 25 јануара.

Пут између Лондона и Капштата, односно Капштата и Лондона трајаће отприлике 11 дана.

— У Италији је откривена и похватана једна банда која је фалсификовала пошт. марке.

— Одбор међународне федерације јавних службеника одржао је своју годишњу скупштину у Берну, која је одлучила да одржи конгрес 1982 Б. ;