Наша пошта

поменутих година успела да буде строго објективна не доносећи ничега личног. ; Примите, Г. Уредниче, моје искрено поштовање. У Београду, 1! новембра 1981. М. Л. ПАВЛОВИЋ, бивши уредник „Наше поште“.

Циљ анкете „Наше поште“ о часописима био је да старијим освежи сећање, а млађима да се покаже: шта се у прошлости радило и урадило 2 Томе посвећујемо и наше ретке.

Внамо да би повредили оличену скромност оснивача и кров шест година уредника „Наше поште", г. Павловића, кад бисмо нарочито говорили љеговој личности. Рођен је 1876г., у Параћину (Србија). Свршио је П. т. школу у Београду 1897,у најве: бој класи у којој је било 120 ђака, међу којима Милан Ж. Ђорђевић, Коста Влатановић, три Јовановића: Тома С., Милорад и Трајко,и др. Постао је чиновником п.т. струке 1899 и отада у њој остао. Своју младост и читав живот до седих власи посветио је једној — својој струци. Не кажемо тим да није и сад једар, борбен, увек на управи Пт. музеја који се одликује паметном управом, ометаном недостатком средстава. Надајмо се да ће Музеј добити што му треба—пре него пропадну предмети који би се могли прикупити. Г. Павловића не одушевљава такво стање, мада они при њему чини све што од њега зависи.

Г. Милан Павловић | Није нас много који се можемо похвалити као г. Павловић да никад нијесмо мењали струку. Г. Павловић је у свом родном месту, скромном Параћину, одељен од предратне и поратне престонице, размишљао што треба заборављеној струци за коју се спремао и коју је заволео. Он је њу волео, и воли је жарко и предано, мада од ње није ни осмех добио. И данас видимо њега — предратног старог чиновника, како стоји унавад. Али то само по чиновничкој категорији, јер по свом угледу и заслузи он је напред — међу истинским првацима п.т.т. установе у Југославији. Његово миспонерство — држањем и путем часописа — нису му отварали врата ва веће положаје или напредовање. Напротив. Његов усправни став нанео му је штете у једном — ситнијем погледу, али у другом — вазжнијем он је добио. То све претставља ауторитет г. Павловића. Уважење које му дугујемо, прати симпатија коју он васлужује и по свом ведром челу и срцу пуном доброте и љубави. Његова благост није ометала да, кад треба, иступа енергично и одлучно.

Г. Павловић, онда поштар, издаје, као власник и уредник, прву свеску „Наше поште — стручног листа плт, и т. службеника", 15 фебруара 1912, у Параћину. У истом месту изашле су 8 свесака.

Оснивање „Наше поште“ било је управ једна појава. Док су се они у престоници свађали, грдили, разграђивали, Павловић се са „„Нашом поштом“ јавља као конструктор, који хоће да скрене позитивном и сложном раду — све праве вредности. Покрет је био још смелији, кад се зна како су се листови и часописи тешко оснивали и брво изумирали. И „Пт. веснику“, ограниченом на службени део — било једа изађе једном у + месеца. |

Место похвале г. Павловићу, одабрали смо да, у још тешким данима, кров које пролави струка, оживимо његове мудре и патриотске речи. Сами наводи, који ће следити, најбоље ће показати, да су опажања била