Наша пошта

59

покрету“ формирана радио секција којој је шеф г. Стеван Савић, дипломирани техничар.

Животи рад, 1 децембра 1931, доноси напис Техника и живот, говор г. Кирила Савића, проф. Универзитета, који је одржао приликом освећења зграде Техничког факултета у Београду. Писац повлачи разлику између апстрактне чисте науке и техничке науке. Али одбацује да је техника антипод чисте мисли. Укавује на девизу: Инжењер није човек од науке који је утонуо у материалним бригама и који је изгубљен за теорију. Он је напротив пионир науке на истраживању нових хоривоната и нових познања. Циљ је, вели, технике: стварати све више и више, све даље и даље, усавршавати своју природу и ону која га окружује. Техничко стварање је борба и то не само за одржање него.и ва оправдање живота. Техника, вели, не тражи надчовека јер јој је то мало; она тражи људе. Напис има нарочитог интереса и за особље п. т. т. струке.

— Гласник Југословенског професорског друштва (Београд, Поенкареова 29), у свесци за децембар пр. г., донео је чланке и расправе на које обраћамо пажњу: „Настава српскохрватског јевика. — Циљ наставе језика", ,Кагмој Наке 1 ћепије и розједијћ 25 вофта/“. У последњем напису г. В. Његован говори о „,једном од највећих плодова људске цивилизације — опћенитој примени електрицитета у човечијем животу“ као и о проналазачима на пољу електротехнике.

— Г. Звонимир Шубић, бивши дневничар у Дирекцији пошта, редуциран из буџетских разлога, — добио је прву награду по конкурсу „Политике“, у износу од 30.000 д. Оцењивачки одбор нашао је да је роман г. Шубића најбољи међу поднесеним рукописима.

— =Ваписи, Цетиње, у св. ва децембар, бележе из „Књиге молбеница“ од 1880 г. како је Н. Н. „гађао телеграф и осуђен на 47 фиорина глобе па молио Књаза да му се опрости". Одговор је био под бр. 284-80: ,,А ти не био гађати!“

— Политика 41 донела је напис „П.т. школа на Крфу у 1916. — Навршило се 15 г. како су ученицима ове школе предата сведочанства“. Ув чланак се налази слика наставника Српске п. т. школе на Крфу. Напис је леп прилог за историју пошта у егзилу.

— Учитељ, (Београд, Краља Милутина 66) у свесци за децембар доноси напис г. проф. Петра М. Илића „Васпитање за срећан живот“ из којег преносимо неколико здравих и дубоких мисли:

Нема човека који не би тежио ва срећом у животу. То је тежња за бољим, пунијим, савршенијим животом. Та је тежња усађена. у саму природу човекову, у његову душу, у срце његово...

Срећа је, у ствари, наше унутрашње задовољство, угодност и пријатност наше душе; срећа је успех у нашим делима и пословима. Срећа је у нама, у нашој души и нашем телу...

Спољна срећа је променљива и варљива; унутрашња је срећа увек у нама, наша присна тековина, која се може увећавати из дана у дан, из године у годину...

Што је већа култура и цивилизација, тим је више погодаба за срећу, како за цело друштво тако и за појединце. Што је развијенија култура, то су разноврснији спољашњи и унутрашњи угодни утисци. Са развијенијом културом напоредо иде развијенија душевност, свест и машта за примање утисака. Услед развитка науке о електрицитету, радиоапарати су преплавили цео свет и шире свуда угодности мувике и просвете, уметности и науке... ;

Један од главних чинилаца ва остварење среће у животу, то је васпитање или узгајање. Васпитањем других и самоваспитањем створићемо око људи светлост, ведрину, радост и срећу. Поступним и складним узгајањем свих снага наших, ми ћемо најлак стварати ведрину и плаветнило на своме небу. Прва је погодба за срећу у животу: здравље