Наша пошта

На страни

Телефонија у Белгији. — У Белгији је, 2 августа 1980, обнародован закон о финансијској и индустријској аутономији телеграфа и телефона. Финансиски капитал режије предвиђен је на 1 милиарду 800 милиона франака. Држава има да уложи 600 милиона. а путем народног зајма да се скупи 750 милиона фр. Нова т. т. режија, поред светске кризе, која није ни Белгију поштедила, донела је пораст телеф. прихода; вишак прихода над расходима у 1931-2 изнео је 12 милпона фр. Пре аутономије, под управом т. т. администрације дефицит је износио 2 милиона фр. на месец.

У Белгији, са 8 милиона становника и површином од 30.000 кв. км. (267 становника на кв, км.), телеф. служба се развијала:

Време претплатника апарата.

4 јул 1914 54.691 67.167 крај 1919 30.383 88.655 1920 58.948 61.748 ПА АН 61:932 78.782 У 26022 78.886 94.301 5929 86.968 112.988 209 102.321 435.029 925 119.158 156.307 5. 926 132.059 1473.681 7 1920 157.881 #98-758 1 1928 471.590 293.088 ~ 1929 198.385 256.779 51909 221.804% 289.720 крај августа 1981 227.494 29.871

— Румунија је издала извештај са статистиком п. т. т. службе ва 1929, који показује стално напредовање струке како у погледу организације тако и развитка саобраћаја.

Расходи износе АЕ АЛА АЕ 90 8оВ ЕТО леја,

од којих: на личне расходе |... .... 63.8358% на материалне расходе)-.. 1... 23.220% а државној каси се предаје | ........ 13.222% Кери ходи мснобе 007 а. ава 556 а леја, од којих: од поштанске службе ...... 60.61% од телегр. службе ИЛ БА ЕОЛООО

об телеф. службе АС 178. ка: Вишак прихода над расходима 72.820.295 леја.

Часопис Кеу15 а р. 1. |. огледало је напора Румуније да унапреди и побољша своју п. т. т. струку. У свесци за децембар, поред одабране разноврсне садржине, налавимо и програм прве п. т. т. ивложбе у Букурешту од 20 децембра 1931 до 10 јануара 1922.

—[е5 аппбев а1111е:1ев де ја Розђе Нопсгго:ве (Тешке године Маџарске поште). — Под тим насловом публикован је, на француском језику, рад барона Г. балаја, главног управитеља п. т. Писац приказује предратно доба, кад је маџарска п. т.т. служба цветала. На територији од 325.411 км , са 20,886.487 становника, било је 4693 пошта и 665 амбулантних пошта, телегр. линија у дужини 26.593 км., телеф. линија 39.404 км. у

Поучан је део који говори о раду п. т. т. струке у току светског рата, 7. Салај хвали пожртвовање особља; од 24.465 п. т. т. службеника било је мобилисано %.500 људи у активној служби и у војној п.т. служби. преко 500 њих жртвовало је свој живот. Ва време рата постављено је 70% привремених службеника, — експерименат који је дао лоше последице.

Студија говори и о поратном периоду, за време револуције и окупације. По Трианонском уговору, Маџарска је остала са површином

19.68%