Наша пошта
34
штанских конгреса и телеграфских конференција, нити ма чиме спутавала или ометала њихову утицајну моћ на прогрес струке. На ово је нарочито ударио гласом, вероватно, да разбије ма најмању сумњу која би се могла појавити о томе: да би она својим постојањем дошла у сукоб са акцијом Међународних поштанских конгреса и телеграфских конференција.
Идезлна мисао г. Шоћа о оснивању Академије и његов потхват да је популарише и омогући да постане дело, достојни су сваке похвале.
У истини, Међународна академија пошта п телекомуникација изграђена колеборацијом свију п. т. т. управа, претстављала би монументалан заједнички дом у коме би њихови еминентно стручни претставници, водили жонсултативне дигкусије о разним питањима из п. т, т. области и доносили одлуке, које не би биле обавезне за Међународне поштанске конгресе и телеграфске конференције, гли би у даној прилици могле послужити као драгоцен информативан материјал, јер би претстављале разултат заједнички свестрано претресених и проучених предмета.
Лични додир људи, истокнутих по своме положају у држави и п. т. т. установи, које би претстављали, био би од пресуднота утицаја на исход и решења извесних предлога у погледу прогреса у струци. Многе корисне идеје о којима би се водила дуга, често бескорисна, међусобна преписка заинтересованих управа, чекале би, можда, годинама да се остваре, а у много случајева би савршено пропале. А заједнички састанци и лична измена мисли, напротив, само би убрзали дефинитивно решење, било позитивно или негативно.
Да је овзко схватање једино правилно и корисно, најубедљивији је доказ: лични састанци политичких претставника извесних држава, који се неуморно труде да ублаже, ако не сасвим изгладе, сукобљене интересе својих вемаља. Тај лични сусрет и измена у многоме су омогућили, да државници дотичних земаља у својим напорима ипак постигну из вестан успех.
Но, сем претресања питања о амелиорацији струке и другим равноврсним концепцијема, Међународна академија пошта и телекомуникација, најзгодније би послужила још и као универзална катедра, са које би се чула јавна предавања 09 историјској појави пошта и њиховој еволуцији у току векова до данас, уопште, и сваке државе наособ; о постанку, развитку и усавршавању телеграфа и телефона уопште, и сваке државе наособ, и о користима, које ове установе пружају човечанству. Најзад, о свима лругим научним проблемима и проналасцима у п.т. т. области и њиховој примени у пракси. Та предавања, научна и стручна, популарисата би савнања о правом значају ових агенаса у животу појединаца и народа и проширила би хоризонт стручних знања п. т, т. службеника. Подигла би им ниво свести о деликатном партиципи-