Наша пошта

121

— Маркони је пронашао бежичну телеграфију 1897. Први телеграф без жице на обема обалама Јадранског мора био је на Волујици, код Бара и у Бариу. Свечаном отварању станице Волујица, 21 јула 1904, присуствовао је и проналавач. Владари Србије, Русије, Италије изменили су том приликом поздраве са Владарем Црне Боре ит“ -

— Гг. Радуле Брамичић, пуковник у пензији, у чланку «Операције Зетског одреда црногорске војске око Скадра 1912-3, пише: «Од ових техничких трупа имали смо 5 пионирских чета и 16 телеграф. секција. Свакој дивизији придавала се по једна пионирска чета, а свакој бригади по једна телегр. секција. Пионерске чете у ратно доба имале су по 2 официра и 60 војника а од алата све врсте за копање ровова и за грађу. Телеграфске биле су у стању да изграде-линију на стубовима (дирецима. до 20 км. и по 7:30 кабела. Од осталог већи дио ових секција имале су хелиографске и оптичке зпарате за ноћну сигнализацију, које су достизале, при повољном времену, највећу даљину до 50 км. а брзина ријечи пет до шест у једној минути... При уласку у рат 1912, војни телеграф Црне Горе имао је 12 телегр. секција по 30 војника свега 360 војника.»

(«Записи» март 1982)

— Време 6 11 донело је белешку о првим пошт. маркама са ликом кнеза Милана, погрешно прозваним «Милан од 25 дана», које су пуштене у оптицај 15 јула 1869.

— Записи, Цетиње, свеска за фебруар, доносе завршетак написа г. инж. Благоте Радовића, «Аутомобиливам и аутобуски саобраћај у крајевима гдје нема жељезница». Напис закључује:

Читав цивилизовани свијет сматра аутомобиливам као важну саобраћајну компоненту, која попуњује саобраћајне празнине и боље задовољава саобраћајне потребе.

И нашој земљи аутомобилизам и аутобусни саобраћај су потребни у сваком погледу, поглавито привредном и одбранбеном, јер још увијек "немамо густу и систематску жељевничку мрежу, која би могла да обевбиједи свестрано привредно развиће и мобилише све конструкривне снаге у ту сврху. При томе треба да рачунамо с појединим крајевима наше земље, у којима нису прокрчени жељевнички путови, па немају услова да у довољној мјери узму учешћа на економско-културној утак-

" мици данашњице. Улога аутомобилизма са свом разгранатошћу и еластичном покретљивошћу претставља за наше прилике практичну и корисну допуну жељезничком саобраћају једину комуникацију у оним крајевима који су лишени жељезничке везе.

Због тога криза у аутомобиливму и аутобусном саобраћају, која је данас у снажном дејству, да материјално уништи многобројне аутомобилске подузетнике и њихово особље и тиме поремети саобраћај, треба да забрине и мјеродавне факторе и јавност. Доследно томе треба очекивати, да позвани фактори нађу пута и начина, са се под другим условима у јавној саобраћајној политици третира ова врста саобраћајног средства. и да се, природно, поведе строго рачуна о свим конкретним мјерама, које имају за циљ његово унапређење.

— Животи рад, часопис који излази у Београду, под уредништвом г. Милана Л. Рајића, доноси, у свесци од 15 марта, стручни приказ извештаја П. штедионице о раду 1931, као и похвалну оцену г. др. Б. М. Гр. о књизи г. директора Д. Милосављевића „Побољшање „телеф. службе у Југославији“.

— Правда 5 Ш бележи да је г. Радивоје М. Спасић, секретар Мин. пошта у пензији, осуђен условно на 15 дана затвора за увреду у званичној дужности, у својим претставкама Управи пошта.

— Политика 27 Ш1 пише о избору г. Милана Л. Павловића, оснивача и бившег уредника „Наше поште“ за дописног члана Ибероамериканске академије за пошт. историју.