Наша пошта
55
виду само опште добро, знати помоћи да изађу из деликатне кризе, да земљи обезбеде прогрес који се од њих с правом очекује.“ :
Несумњиво је, Господо, да се у томе погледу налавимо у сличној ситуацији. Телеграф је у стагнацији и са овим буџетом предвидели смо само, да се учине они основни издаци да би се у свему садашње стање одржало. Али, Господо, и телефон је у таквом развоју, да морамо предузимати најнеопходније инвестиције у висини наших потреба и како би у исто време везали изоловано село, а задовољили неопходну потребу вароши (буран аплауз). У погледу поштанске службе, такође треба радити да се задовоље потребе и села и вароши. Поштанско-телеграфски приходи стално су у напредовању. Ти приходи у 1927 и 1928 години били су 447,000.000 динара, а у овој буџетској години, која није истекла, предвиђа се за 520.000.000 динара, а у будућем буџету ти приходи предвиђају се на 560.000.000 динара. Овакав је приход карактеристичан са обвиром на време и прилике.
У погледу особља ми имамо један поштанско-телеграфски кадар недовољан, а који, са обзиром на здраветвене прилике, у врло рђавом је стању. Ми имамо око 11.940 службеника, тако да недостаје по Статусу, а здравље службеника је врло рђаво. Од тог укупног броја особља преко године болује око 4.100 службеника.
У погледу квалитета службеника осећа се потреба за једном професионалном нормираном стручном школом. И док један наш службеник преко године изврши 50.000 радних јединица, дотле поштар у Чехословачкој изврши 30.000, у Пољској 34.000, а у Румунији свега 19.000 радних јединица. Према томе Господо, из тога се види колико је наш свет и колико су наши службеници на пошти преоптерећени и како су тешки услови рада, у толико пре, треба водити рачуна, нарочито кад се томе дода и тај факт и та чињеница, да наше поште нису опремљене са модерним техничким средствима и да нашим телефонима, телеграфима и пошти недостају многе знатне инвестиције, које омогућавају један природан развитак и дају нормално функционисање овој важној институцији. (Буран аплауз).
Експозе о буџету п. т. т. струке наишао је на одобравање међу народним посланицима. Његова реформна поента је нарочито повдрављена.
— Предлог Финансиског закона за 1932-3 предвидео је, да се Г. Министар саобраћаја овлашћује:
1) Да у току буџетске 1932-3 врши набавку потребног материала за израду и штампање пошт. марака и осталих вредносница до износа од 6 милиона д. на рачун остварених прихода од продаје пошт. марака и вредносница.