Наша пошта

189:

на стр. 628 свеске ЈП, о радиотелеграфији (Д. Димитријевић);

на стр. 810 свеске 11, о Мин. п. и т. (Јаша Тродановић);

на стр. 910—9 свеске ТУ, део о п.т.т. струци у Црној Гори (П. Шоћ):;

на стр. 1059 свеске ТУ, о Поштанској штедионици (Н. Станаревић)..

Министри п. и т. именовани су на стр. 810 свеске 11. О већини њих налазе се библиографски подаци у поједимин свескама, под словима њихових презимена.

Подаци о лицима која су била у п. т.т. струку:

на стр. 594 свеске 1, Димитријевић Драгутин;

„на стр. 1051 свеске ТУ, Шоћ Перо.

Телефон је био наслов листа за шалу и забаву, који је излазио у Београду 1882-3.

Телеграф је био дневни политички лист који је излазпо у Београду 1893, 1901, и 1911.

бе БеГосгарћлће орестеј без Ргом псе а ругтеппе5 био је лист који је франнуака управа издавала 1810—41813. Лист је излазио два пута седмично, у Љубљанп.

Значи да је, као што обично бива, и у «Народној енциклопедији» мало и недовољно приказана п.т.т. струка од пре и после уједињења. Али, веле, да ће се ио њој проговорити опширније у додатку Енциклопедије који се очекује. Тада ће се, ваљда, поменути и п. т. т. ортанизације, часописи и листови, као што је случај у другим струкама.

Сенатор г. Маркони, који је истовремено директор одељења за бежичну телеграфију у Ватиканској Држави, вршио је ових дана врло успешне опите са једним новим типом телеф. апарата за истовремено давање, и примање и давање по екстра-кратким таласима. Опитима су присуствовали третставници италијанског ваздухопловства и телефонских предузећа и били су врло задовољни постигнутим резултатима.

Маркони је успешно завршио своје раније започете експерименте са ултра-кратким радиоталасима. Употребом ових кратких таласа од 50 до 60 сантиметара трошиће се мала енергија и онемогућује се тра-– жење везе као и код телефона једним брижљиво конструисаним апаратом. Експерименти су засад вршени само на кратке раздаљине од највише 150 километара.

Прорачун за немачке радиостанице за ову годину закључен је са замашном свотом од 88,8 милиона марака (око 1,1 милијарде динара). Од тога немачка држава прима као чист приход 3 милиона марака, а осим тога пошта за попуњавање својих трошкова узима 10 милиона. За трошкове самих радиостаница преостаје сума од 68 милиона марака. (око девет стотина милиона динара).

У Америци, где је аутомобилизам веома развијен. настоји се свима средствима олакшати и обезбедити комодитет аутомобилиста. У Кали-– форнији се отишло чак тако далеко, да су постављени на одређеним раскрсницама и улицама и поштански еандуци за писма. Аутомобилиста не мора да силази из кола да би убацио писма у сандуче. Довољно је да само мало успори брзину и убаци писмо, па настави пут.

У току 1931 године број радио-слушача у Енглеској увећао се за око 900.000. Број слушача износи сада према томе око 4,5 милиона.

У оквиру петогодишњег плана налази се и изграђивање нових емисионих радиостаница са укупним капацитетом од 2.600 киловата. Највећа станица, а истовремено и највећа досадашња радиостаница у свету, биће синдикалистичка радиостаница у Москви са капацитетом од 500,. а ако то техничка средства допусте и са 1.000 киловата. Она ће бити стављена потпуно у службу совјетске пропаганде и њен глас ће заглу– штити све станице у Источној Европи. Поред тога конетруишу се јаке: