Наша пошта

199

унапред видим и јер сам дубоко уверен, да тај начин није ни добар ни целисходан и да сваки пут није: право на страни већине. И ако је икад и игде важила она тврдња: да већина никада није имала и нема толико права да занемари гласове мањине, то је и овде случај, и ма колико да ценим г. Шарића и оне који су са њиме заједно гласали, мене“не може убедити њихова аргументација, да се прво ступа у службу па тек из ове у школу, да се школе отварају по потреби, дакле повремено и у седиштима дирекција, дакле покрајинама; а још мање, да се кандидатима плаћа за школовање или да.им се унапред обезбеди пријем у службу по свршетку школе!

Кад би се са овога последњег гледишта полазило, онда би држава била дужна да све оне који сврше ма какву, средњу, стручну или високу школу запосли и прими у службу. Консеквентно изведено ово би одвело у абсурд, јер код праве засићености за потребе државне службе, сви они прекобројни кандидати који су свршили неку ликолу, остали би незапослени, школовање би им било права дангуба, а при таквом стању ствари, школовало би се таман онолико људи колико је држави потребно службеника, а онај остали, огромно већи проценат не би, према томе ни улазио у школе, школе би постале монопол моћних и богатих протекционаша и ми би се брзо вратили назад, у незнање и варварство !

Ето, до каквог абсурда би довело строго извођење из тако постављених равлога И ето зашто ја нисам одушевљен оним, што је већина у погледу наше стручне наставе одредила и изгласала. Не стоји боље ни са осталим приговорима и разлозима који су се чули, али ја их нећу побијати, јер су они и тако од мале важности. Они који управљају струком, мислим, добро ће се промислити пре но што пређу на практично реша- | вање питања наше стручне наставе и ја бих желео да оно што сам ја у својим говорима навео и овде написао не буде речено — у ветар!

Остале одредбе као и прелазна и завршна наређења примљени су без. измена, па је потом г. Ратајац, захваливши се свима на сарадњи, закључио ову конференцију, која је топло повдрављена из свих редова п. т. т. особља, на чему исказујемо особиту захвалност г. Министру, који је омогућио да се на овој конференцији чује и њихово мишљење,

МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ

__РОЗТА (МЈЕМЕ РОМКСШЈЕ) Џ РЕЈУВЕРЈ ; 1 РРАУЏ 05

„Огхаупа пргауа. и иХешт зтоји дНегепсјта зе ртета +ећибКип пабсента и уе пргаупаћ гтапа (родгибја). ПоК је рпје ха %о ЂМо хајегодаупс Ђегфолјајпо пабејо (ро Којети зе агХаупа дјејавповђ га: Коуаја ртета рговфогошт родгибјата), ргоуедеп је Фапав (Багет и зтед пјој пргаул) ртгапстр гезвогђа, ро Којети ве пртаупа гадаст Фјеје ргтета зфуагтини јаја ипа. Ро Тоте таг И Кијп зе вНједеба родгибја пргауе, 1 ђо: 1) пртауа уапјакћ роноуа (игдгдаје Чођте тедипагодпе одпове 8 дгасти агбауата); 2) пртауа уојтаћ робоуа (вКећа та огтаптааји уађапе уојпе зпаде га ођгапи дгуауе од ппшагијаћ 1 уапјекћ пероАезпов ); 3) пргауа ргауде. (ртауовида: гиКоуода [огтај а дујећота видвКе ајејабпов пе хоијебајивј ве по звати тађегтјајпи дјејађловћ видепја); 4) Нпапсјајпа пргауа (рмђауђја Фгбаул