Наша пошта
260
ра зуе до (ајебтлсе) Кгтаја ХУПГ зђојјеба оулајо је 'гапврогђ Чођага па уесе пидајјепови од фоса, да | ви ве галдтјерпо узвок1 фтапзрогђи фгобкоу! тог! игабипан и сели ргодикђа. То је умјед о 1 ла обргетапје убеви, Које пи обиКки Когезгропдепејје ртеђзђам Јаја уаХап ејетепаћ Фгооуаскос рготеђа. — Мазђам бе ве Ргог. Р-7 ЕОВЕМ 8РАрОМ16
ОРГАНИЗАЦИЈА П. Т. СЛУЖБЕ»)
Као што се човек кров све вјекове умно усавршавао, он је истовремено вјештачки допуњавао недостатке који су са њиме у примитивном стању дошли на свијет. Он је тако, на првом мјесту, усавршавао и допуњавао своју потребу за споравум и размјену мисли и предмета, коју је назвао Пошта.
То вјештачко допуњавање, људи су вршили и врше помоћу извјесних организација; они су се прво служили и служе природним елементима, а поред ових стварали су и стварају вјештачка средства.
Најстарији народи, које познаје историја свијета, имали су своју пошт, организацију, као што су имали просвјетну, привредну, економску и друге. к
Примитивна пошт. организација састојала се у томе: што су људи међусобни споравум и равмјену мисли и предмета вршили помоћу звука, ватре, дима и покрета предмета, и што су путовали од мјеста до мјеста и од корпорације до корпорације. За извршење тога, служили су се помоћу брда и планина; правили су вјештачке објекте, као Вавилонску Кулу и друге; правили су ручна носила, ручна и запрежна кола, просте чамце т. зв. «корабле», «галије», и остала превозна и преносна примитивна средства. Од најстаријих времена, па и данас, употребљавали су у ту сврху и разне животиње, од којих су се најпрактичније показсли коњи, камиле и голубови. У простим и примитивним колибама устројавана су надлештва и пошт. станице. Администрација је била слаба; сувовемни путови такође примитивни, а морски недовољно испитани и неискоришћавани. ·
Од свију старих народа најбољу су п. организацију имали Арапи, Персијанци и Римљани, за вријеме владавине њихових силних калифа. и императора. Нарочито су је Араби разумно цијенили и високо уважавали, те су због тога поштан. чиновници у моћном Калифату управљали свим осталим државним пословима. Ни европски народи у средњем вијеку нијесу имали бољу п. организацију; она се и код њих у главноме сводила на гласнике и курире.
Шапов оптични телеграф и Хилова п. марка, приближно чине прелаз из примитивне у напредну п. организацију. Периодом модерне и. организације постао је 19 вијек, у којему је пронађена и примијењена транспортна машина помоћу паре, на копну и на води; усавршена штампа, књиговодство, писање и дописивање; пронађен и примијењен телеграф и телефон; усавршена техника у опште, установљен Свјетски међународни п. т, савез итд. У 20 вијеку пронађен телеграф
#) Радо доносимо овај напис г. директора који је остао веран професији којој је живот посветио. Он је воли, па, иако у пензији, активно сарађује на изградњи п. т. струке. У том погледу даје пример, који је код нас на жалост редак, и који васлужује сваку похвалу. Јер није за похвалу, кад стручњак заборави професију моментом кад више није на списак активних чиновника. На стр. 175 свеске ва јун 1982 побројани су ранији радови г. Милића — грађа за историју пошта, Ур.