Наша пошта

315

ду јауовћ п гади, пезкгејапје за розаујјепос сија, петегпе Хуе да ве па пергоктсепога 1 та дгисе пергоћодпота рши 1 гаје, тотајпе га од ке пабео уепКос хепујака. Ро пјипа оп з10ј1 па ргуота тези теди општа па Које Чођтолатегта уазрнаб тобе икагал взуакот Ко Хец да тап Хуоб Ђиде Јерзл, Когтаијја 1 Боја. Зуојџшт рмштегота ргтидо је Хукоја Тезја ђидиснп пагагајшпа даг па тапја од зуог пеосепјтуог рокјопа п обитеипа ргподиић (бајта 1 огада и ћогђа ха рођо запје #17 оса 1 род1лапје орбђео ћ]асовтапја. Ртој. МКОГА Т. РЕТВОМ16

НИКОЛА ТЕСЛА

Биографи и панегиричари Аристотела кажу, да је цивили- · зација управо онда почела када се родио велики философ из Стагире. Нешто слично томе можемо и ми слободно рећи, јер у савременој техници направљен је џиновски корак тек онда кад је Никола Тесла дао решење проблема обртног магнетског поља и тиме омогућио пренов електричне енергије на великим даљинама.

На дан 10 јула 1856, у Лики, у маленом селу Смиљану, код Госпића, заиграло је Сунце на Истоку. Румени зраци ње гови падали су и преливали се изнад брегова сиромашног села. и објављивали ву човечанству долазак на свет једнога генија. Управо тада, у кући православног српског свештеника, попа Милутина, заплакало је мушко чедо. Један нов грађанин села,

ударивши челом у земљу, јављао је свој долавак на свет. Виле су невидљиво улетале и ивлетале из куће скромнога свештеника доносећи новајлији своје дарове.

То је био Никола Тесла, који је постао дика и понос нашега. народа.

У сиромашном селу, у кући својих родитеља Тевла је растао учећи се и посматрајући живот и свет око себе. Нешто велико и немирно у њему гонило га је све више да ради, учи и размишља. Радом и учењем све више је проширивао круг свога сазнања. Улавећи поступно у тешке проблеме, није губио веру у себе. Осећао је неисказану радост проничући у тајне природе. Сам вели, да ву му пали на памет, дубоко у свести урезани Гетеови стихови из Фауста и да их је понављао у себи, баш онда кад

му се јавило откровење:

„Сунце измиче, док дан умире, И иде даље, нови живот ствара...... Ах, што немам крила, па да се рашире, Да. ва њим летим изнад земног шара!“...... Удар је нашао искру у камену и велики песник тако пробудио је и надахнуо генија.

В-