Наша пошта

316

И у једном тренутку звасијала је мисао. Он је сагледао до дна у природу ствари и нашао решење проблема који су га мучили. Мотор са наизменичном струјом окретао се пред њим у обртном магнетном пољу и он га нацртао на песку, баш као и Архимедес пре толико векова своје кругове. Он је на крилима мисли сад пошао и даље, за сунцем, изнад земнога шара, као и Фауст, и облетео је нашу малу земљу, и уронио у далеке интрастеларне просторе, и видео оком генија што се све збива иза тајанствене завесе коју је природа поставила између себе п ока обичних смртних, и иза те завесе дочарао нам је бежичну телеграфију и телефонију. Јер, што је геније > Онај, који у једном светлом тренутку инспирације, интуитивно сазна, види, увреба, тајну природе која се пред њиме равоткрива сва, у свој својој величанствености.

Кажу, да је Њутн толико био усхићен, кад се рачуном уверио у тачност, Кеплерових вакона, да од усхићења није мотао извршити крајње рачунске операције, но је оставио присутноме пријатељу да он то доврши. У том усхићењу, он је видео кружење планета око Сунца и стао је удивљен пред величанственошћу призора који се одигравао пред његовим духовним очима. Ништа мања није била радост Теслина, када је најзад, после дугога тражења и размишљања, нашао, у чему лежи тајна проблема мотора наизменичне струје. И ако је Франклин отео небу муњу, Тесла је учинио више, он је муњама и громовима, као Зеве, заокруживши себе, осветлио тмину по којој је људски род немоћно гмизао и пипао тражећи излаз у светлост истине и постања. Маломе дечку из Смиљана смиловало се небо и још на рођењу њему је било досуђено, да доцније, као зрео човек, вагледа у тајне природе и откривајући их да изврши велику револуцију у области духовне и материјалне културе. ~

Клањајући се његовом генију, с правом је рекао велики Немац Ратенау, у своме предавању о Тесли, одржаном још 1912 године: „Кад би Тесла ватражио да му «е врати натраг све. оно што је дао данапшњој нашој култури и дивиливзвацији, том рачиља ои се светлост о престао би свани рада који се врши пренашањем енергије у даљину, стали би електрични возови и трамваји, престале би да раде фабрикеи млинови, укочио би се скоро цео привредни, социјални икултурни живот и човечанство би се вратило нај дан, у рсбстрес, у варварство.

И то је истина. Али ми ћемо оставити техничарима, да на

другом месту у овом часопису осмотре и оцене његове заслуге -

са чисто стручног стајалишта и са гледишта практичне примене његових генијалних изналазака. Оно, што овом приликом хо-

Ри