Наша пошта

зап, ба хаћуајпосСц ђеједто да је „Маза розја“ и поџој зепј ба. рпопјепа од з капе с. атекфога Отесопса. Оп је розјао пјеп 5атадик, а озобђи је Тор1о ргерогиао, те ! па ројји зниспе ЈНегашгте зјекао 7а5јиге 7а ргерогод зкике ! ђоунак озобђја. _

Рредљо г бурњета посто струке за. 10844 1. предвиђа укупне-редовне и ванредне расходе у износу од '337.406.967 д. (7.639.928 д. мање него у 1932-3), а укупне приходе на 490.000.000 д. (70.000.000. д. мање него у 1982-3).. Вишак прихода над расходима се предвиђа на 159.593.033 д.. (62.360.072 д. мање него у 1932-3). .

Међу ванредним расходима, унесено је: 450.000 д., колико ги пр. г., за подвостручење, каблирање и веће проширење т. т. мрежа и телеф. централа; 1:000.000 д., колико и. пр. г., за високофреквентни уређај са три канала на телеф. линији Београд— Софија, а са једним каналом на телеф. линији Београд—Солун. За зграде је унесено: 144.200 д. наиме „отплате за купљену зграду у Чачку, и 250.000 д. за проширење: и доградњу за потребе телеграфа у згради телеф. централе у Сплиту.

Расходи П. штедионице су предвиђени у износу од 13.280.691 д. (665.175 д. мање него у 1932-3), а приходи на. 68.000.000 д. (колико и у 1932-3). Вишак прихода над расходима 54.719. 309 д. (665.175 више него у 1932-3). '

КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Политика од 8 децембра донела је разговор са г. Живојином Перићем, проф. грађанског права Универзитета у Београду, о питању да ли морамо враћати ствари које добијамо поштом а нисмо их тражили» Закључак је, да у даном случају између пошиљаоца и примаоца нема уговора и да невранање пошиљке није конклудентна радња. Примљена пошиљка од разносача не ствара обавезу; отпада обавеза наша према пошиљаоцу, кад нисмо тражили да нам пошље дотичну ствар.

Саобраћајни преглед, часопис Мин. саобраћаја за проучавање саобранајно-привредних проблема, који уређује г. др. Мишић, виши секретар Министарства саобраћаја, у свесци од 10 новембра, објавио је подужи напис др. Шоћа „Политика пошта и телекомуникација“. Приказ ће занимати п.т.и саобраћајне стручњаке као и економисте, понаособ у данима светске кризе која је погодила и п. 1. службу у појединим земљама.

Писац закључује: „У п. т. струци пред прогресом се брише конзерватизам. Уске бирократске међе падају пред полетом парола које су

у домену пошта прострујале у Европи и ван ње... Отуда и оцена у Француској, да је п. т. струка „највеће предузеће од јавног интереса“. П. т. прогрес се обележава и у другим земљама... Наша п. 7. струка

не сме и неће изостати у колу напретка. Она за то има снаге и услова. Углед земље то јој налаже. Прихватимо научне и опробане методе. За-

дахнимо се и у овоме примером земаља које стоје на челу савремене. цивилизације и културе“.