Наша пошта

од ослобођења свако може видети, да од публике примљене телеграме, телеграфске упутнице и остале врсте телеграма, без мало, од свих п. т. филијала до Гл. телеграфа преносе служитељи, разуме се, да пре њихове експедиције чекају извесно време у месту предаје, док се накупи известан број, па зато и закасне! Но, овакво стање, на жалост, није само код филијала већ и код централе! На пр. Гл. пошта и Радиостаница на исти начин одржавају комуникацију са са Гл. телеграфом и ако у погледу пријема броја телеграма од публике и иначе, врло мало изостају у радним јединицама иза Гл. телеграфа. _

У могућности сам, ради општег интереса, изнети једну табелу са неколико примера данашње доставне службе из које се може констатовати: време и место које пошиљка пробави до испоруке, напомињући, да је данашња достава у Београду достигла максимум брзине и да под овим околностима, под којима се данас обавља не може дати бољег резултата.

Да не би изгледало одвише много, да један телеграм закасни између пријемног апарата и експедиције и доставе примаоцу, изнећу укратко: сметње, начин доставе и раније, односно данашње границе доставног реона са поласком из Гл. телеграфа, из чега ће се лако утврдити, да управа и подручно јој особље, под садањим условима не може постићи бољи резултат.

= аставине се

ЖАЛБЕ

Доста често сретамо у дневним листовима белешке о „неуредностима“ поште. Ретко нађемо одговор или исправку заинтересованих. Међутим, г. Рупец, директор Београдске дирекције пошта и телеграфа, показао је, исправком нетачних навода, како треба поступати. Давање одговора показује да се води рачуна о писању штампе, а давањем оправданих исправака бране се интереси службе.

Захвални смо „Политици“ која, у броју од 5 јануара, "брани пошт. особље од напада који су се чули преко Радиа 0 новој години. Желимо да се сви позвани на то угледају'

Тиче се угледа струке и поверења у њу, а то утиче и на држ. приходе. У страним земљама се за то води и посебна „п. т. пропаганда“. Имамо примере страних земаља, од којих неке имају и филмове намењене тој сврси. Органи светског п. и т., савеза том питању су посветили специално проучавање. Нијесу изостали суседи Бугарска и Маџарска. Последња је у свом п. т. часопису за фебруар о. г. публиковала студију г. Ј. Самела, пошт. чиновника, у којој испитује разлоге који захтевају да се развије „п. т. пропаганда“