Наша пошта
80
и службени, нарочито они први, који су се на рачун приватних повећали у огромној сразмери, и код главних веза — линија, као што су Београд—Загреб; Београд—Сарајево, и Београд— Скопље, — јер на њих пада од целокупног телефон. саобраћаја 75 од сто. Због тога постоји оправдана сумња код извршног тел. особља, да је бар 50 од сто од ових говора у међуградском тел. саобраћају државних органа и установа приватног карактера, па чак и приватних услуга појединим пријатељима. Ово директно ремети сваки ред у тел. саобраћају и правилан ток вршења ове службе код извршног — манипулативног особља, а државној каси наноси огромне штете, колико пак худи народној привреди и приватнима то они најбоље знају.
Докле ово иде, могло би се мирне савести потврдити, као што рекосмо, са приличним познавањем ствари, да 50 од сто отпада на говоре пријављене као државне. Од тога и сама установа телефона, губи, не само од бесплатне употребе — коришћења линија и осталих техничких сретстава, већ губи много и у моралноме погледу, јер онај који ни после неколико часова чекања на извесно место ипак ово не добије, иде револтиран са телефона, повлачи — отказује заказани говор, и без велике нужде не долази опет на исти што је код садањег стања сасвим логично а за државну касу врло штетно, па стога, сматрамо да овај овако, и ако добро постављени ред не одговара довољно потребама садашњице, а ни будућности, тим пре, што се постављањем нових техничких инсталанија — инвестиција великих размера, очито испољава жеља и намера. надлежних за бољим тел. саобраћајем код нас. Ова би се незгода дала откло· нити најлакше и најбрже, временским ограничењем на 1 час постављеног реда, т. ј. да све пријаве примљене у међувремену од 8 до 9 с. ако не буду у самоме току остварене, по већ поменутом реду, имају првенство остварања, према часу пријема, па тек онда оне примљене иза њих, у наредном часу. Тако би доцније пријављени, ишли на исти начин и истим редом према часу и времену пријаве, а досадање би се избегло. Од тога би требало изузети као и до сада само говоре јавног интереса, али под условом да они буду контролисани од стране манипулативних — извршних органа тел. централа у недостатку контролора или управника — старешине.
Неоспорно је да је ова маленкост од велике важности, нарочито код недовољних техничких средстава, линија и осталог, што најјаче осећају они који на један заказани говор очекују без успеха по више сати па и дана на уштрб других својих послова, и извршно особље које свакодневне протесте ових прима. С обзиром на све ово треба наћи начина да телефон као најидеалније, најсавршеније и најпростије саобраћајно средство, преко кога су говорници у директној и непосредној вези, у велико постане моћно средство у опште у животу и нашег света. :
Р. Н., контролор.
А ЗЛЕ
Многи другови се жале да су казне над п. т. особљем строжије и чешће него у другим струкама. Желели бисмо да се објави статистика казна, јер Главна управа као ни дирекције нису никад дале слично саопштење. Међутим у напредним земљама, управе издају сличне публикације. У Швајцарској је изишла књига г. Виргила Висара о дисциплинском режиму. Молимо наш слободни часопис да се позабави овим питањем.
ПОШТАР
„Наша пошта“ ће објавити анкету по овом питању ако буде поткрепљена објективношћу и чињеницама.