Наша пошта

91

динством. У нашем узајамном, све бољем упознавању, љубави и слози лежи спас наше нације, а како се служи нацији, казује нам и учи нас неумрли бискуп, Гргур Нински, исклесан вештом руком Мештровићевог генија, постављен баш у овоме истоме, старославном граду, где су наши краљеви хрватске крви, скупљали народ и већали са њим: о социјалним, верским и културним потребама његовим. Онај замах, оно одушевљење, она мисао, која је пламтела у глави и срцу, не само Гргура Нинског него и другога, великога владике и сина нашега народа, бесмртног Његоша, нека и нас води, путем слоге, љубави и јединства, да верно служимо Краљу и Народу, на корист Домовине а на страх њезиним непријатељима. По томе путу води нас већ. Нови Вожд, праунук Великог Вожда и Хероја Тополског. Конгрес је и овај отпоздрав саслушао одобравајући, па се потом прешло на дневни ред. Дебата је трајала три дана. У међувремену док су радили одбори, делегати су се растурили по граду да упознају његове знаменитости.

Други и трећи дан су протекли у дебатама по свима истакнутим питањима и изради резолуције која је објављена. Резолуција је у исто време један вапај особља, који показује, колико је злога и колико још има да се исправи и побољша у п. т. струци. Морамо напоменути да је у оцени таквог стања постигнута солидарност свих учесника Конгреса. У тражењу побољшања сагласили су се сви редови особља: старешине каб. и чиновници. Ниже п. т. особље, које има и посебно удружење, подједнако тражи да се побољша стање струке и особља. Резолуција Конгреса је предана г. Министру уз апел да злу нађе лека.

Морам осудити поступак са ограничавањем говора у начелним дебатама и у дебатама о појединостима на свега пет минута. То није довољно ни да говорник изложи своје главне мисли, а камо ли да прокритикује објективно и озбиљно, било рад управе, било извештаје, било да образложи своје предлоге или дадне за њих све за и против разлоге. Од објективне, добронамерне, озбиљне и слободне критике не треба бежати. Треба загарантовати свакоме члану и делегату, бно он за или против Управе, слободу говора и мисли. На конгресу је место и време кад ми треба слободно и отворено да говоримо, 0 свима невољама које нас даве и да узајамним договором и радом нађемо најбржи пут и најбоље решење за њихово отклањање. Слободна дискусија томе само може допринети, али исто тако, намерна опструкција може рђаво стање још више погоршати.

Још једну замерку морам учинити, са жељом да се она никад више не понови. Не треба, из претеране ревности да све иде брзо и глатко, и без опозиције, по унапред смишље-