Наша пошта

НАШ ЧАСОПИС У ХО ГОДИНИ ОСНИВАЊА

Кружи вест да неки старешина „бојкотује“ наш часопис. Објашњава у тишини да ће се „замерити“ (коме2) особље које не престане бити претплатником. „Наше поште“ и не претплати се на нови „П. т. преглед“. Изговор или обична обмана. „П.т. преглед“ ни сам није никад објавио да је орган Управе пошта, или да се особље мора претплаћивати. Званична страна, раније Министарство пошта и садашње Министарство саобраћаја, најповољније су оценили „Нашу пошту“, потребну напретку струке и особља, и као такву препоручили. Она, кад критикује, указује на недостатке, врши своју мисију за препород. Ни општа криза ни тешкоће нису је омеле на том путу. Особље је преклиње да продужи у том правцу. Доиста, грешно би било губити из вида да смо Нашу пошту обновили, у мају 1930, кад је била престала да излази, и кад је стручна п.т. лите- | ратура била умукнула. У том сумрачју, чуо се наш глас. Раздрмали смо успаване главе и указали на најважније проблеме о којима, незаинтересовани или плашљиви нису смели ни да проговоре. Наш часопис је пригрљен од здравих и одабраних елемената. Примећено је притом, да женско особље најмање прати литературу. Управници мало боље. Конкурсима и анкетама унели смо живота онамо где. је био зачмао. Отворили смо пут за смелу, објективну критику. Потребе струке и особља „на тапет“ смо изнели, Утиремо пут препороду, који ће доћи.

И тако, стручна п.т. литература није више шупља фраза. То се огледа по публикацијама које су у последње време угледале света. Пратили смо и хвалили сваку нову добру појаву. И највеће нам је задовољство што видимо да покрет за препород осваја.

П.т. библиотека, коју уређује и издаје г. инж. Д. Милосављевић, директор пошта, претстављаће најзначајније дело у нашој стручној п. т. литератури. Југословенска пошта, телеграф телефон, орган П. т. удружења, који је отпочео ове године, већ показује тежњу да узме учешћа у расправи животних питања особља. То и јест дужност Удружења. Без тога оно би било мртвац. Плт.т. преглед,стручни лист издавачког одбора, у којему су начелници и виши чиновници п. т. управе, заћи ће свакако у расправљање животних проблема. О Уредби о организацији п. т. струке — најважнијем чину Управе, који се чека — желимо да чујемо његово мишљење. Ми бисмо још желели, да уређивачки одбор „Прегледа“, у канцеларији и у јав-