Наша пошта

151

уео, Ротепши гагики апајоспо глпзкот ргауц рогпајц 1 помјја орса рпуа!па ргауа. Ацзнијзк! оре! огадапзи! 2акоп пе ргам! атибпо газике штеди ос. сопд. орегагит ! [ос сопда. орег5 ра ћ Невпа и 5 1151. одгедђот: „АКо зе («ко ођауегије, „да се снин Какуц изшец, Ш да се 510 паргаун 7а одтедепи р!аси, „пазјаје росодђа гадпје 2а раси“. Једпака одгедђа задтапа је 1 п 5 706. згр. отад. хак, Која ојаз:“ Џаоуог пајапи! па5јаје опда, кад зе Ко ођуеје Какуп зш ћи син (Шо розјшн) Шо Мо пабшн 2а „оргедјејјепи паотади и поуси“. Росодђот тоје зе ргета (оте одгедепо Псе ођуехан па гадији па дуа папа, 1 (0: а) да зуоје гадпе зе изшр (јал па Фзрожси) гјифодамси па одгедепо упјете и уесет Ш тапјет орзеси и2 ођуе2и, да се 2а 10 упјете ођамјан зуе зе проуогепе утаје, Које ти оп пајод; | ргефен 10с. сопд. орегагшт и зии5ји гизкос ргама, а охпасије зе Као ргауа росодђа зш2ђа (изшса), јег ођуехије па сииађе шта, Које зи перозгеди ргтедте! росодфђе, Ш Б) да зе ођмеХе да се пагиспејји пасти пгоуогепо дјејо 1 7 10 ргецтте јату о, да се ва 1туга и !ако, да се зе тос! ироштјећн, доНспо да се одеоуаган пагосто розјамјепшт пујешта; 1 ргефе 1ос, сопд. ореп5 и ап 5: гнизког ргауа 1: росодђа гадпје (Мегкуептао), Којој је ргедте! дјејо, Које је ргогуедепо гадпјот ођуехапе ироуопе зтапке.

Ргедтећ исомога о изшсата 2а рјаси (пајти) тоде 545тојан и: 1) ргегадћ! одгедепе зфуап Ши ђ) гадиј, Која пета гпасај тајепјајпог ФЧођга (ттадђа ппајепја!пос дођга). АКо дилик кеђа да ти! одгедепц фјејезпи зеуаг тоге копкте по пазјан зрог о (оте, да И ргтедед ироуого кирпај; 1 исомог о иза 2а рјаси (пајти).

— Мазјамјсе 5е Ргој, Р-г ЕОВЕМ 5РАРОМС

ТРЕЗВЕНОСТ КЊИА. СЛУЖБА

Непотребно је истицати колико је рад у п.т.т. служби напоран и скопчан са тешком одговорношћу. Сви знамо да се тражи максимум пажње и сталожености, било да је у питању рад за шалтером, тастером, или у амб. колима. Па и поред највеће пажње и спретности могу да се догоде грешке, да није код нас развијено осећање колегијалне свести и узајамног поверења, чиме се грешке своде на најмању меру.

Укратко речено, п. т. т. служба у свим видовима јако исцрпљује нерве, који су један од најбитнијих елемената човечијег здравља. Међу нашим редовима нису нимало ретка случаји хроничне анемије и живчане отупелости, а када се узму у обзир плућна оболења, лако се може увидети да је заштита нашег здравља највећи и главни проблем који треба да се реши.