Наша пошта

181

Главни депо п. т. материјала као помоћна установа

такође је у директној зависности од Министра, који још преузима контролу државне фабрике за израду т. т. апарата и других справа. Обласне Дирекције Пошта и Телеграфа, које су подвргнуте непосредно министру, воде и контролишу непосредно активност службе п. т.т. станица, техничких инсталација, покретног и непокретног материјала.

Осим Дирекције постоји једно главно контролно и рачунско тело за поште и телеграфе под општим именом: „Контрола Пошта и Телеграфа“, са седиштем у Вудео52с2, са истим правима која има и Дирекција, али се њена надлежност простире и даље, на сву територију Пољске.

Има десет дирекција. Њихова су седишта: Варшава, Вилно, Лублин, Леопол, Краков, Катовиц, Бидгож, Познањ и Данциг. Ова последња постоји од 21 новембра 1921 год. за п. т. т. службу слободног града Данцига.

У току 12 година рада Министарство је имало да савлада необично велике тешкоће око организовања и унификације службе по разним областима земље и обнављањем после страховите пустоши коју су учинили непријатељи у рату са бољшевицима. Најзад поступно прилагођавање поштанских институција растућим потребама службе изазвало је промене у организацији, нарочито, погледом на потребе у грађењу и преобраћању једног великог броја зграда за потребе т. т. службе. Тако од 6000 п. т. станица израђено је 30 великих грађевина, а све остале су потпуно трансформиране.

Број пошиљака пење се годишње на близу једне милијарде, а вредност новчаних писама до три милијарде злоти. У савезу са осталим земљама врши размену пошиљака са целим светом.

Министар Пошта и Телеграфа на основу Претседниковог акта од 22 марта 1928 г. има велику независност и слободу акције у своме ресору. Широка овлашћења у погледу инвестиција дају му могућности да развија све гране службе подједнако на основу трговачких начела и рационалне економије. („Меззасепе Ројола:зе“)

М. ВУЈАДИНОВИЋ

ИЗ ПРОШЛОСТИ“) ПИСМОНОСАЦ ИЗМЕЂУ ПЕТРА 1 И КАРАЂОРЂА

На који су се начин две српске покрајине, теократски уређена, слободна Црна Гора и револуционарна Србија под вођством Врховнога Вожда народа Српског, Карађорђа Петровића, договарале за заједнички рад противу заједничког непријатеља, најбоље илустрије некролог, написан поводом