Наша пошта

210

тое бадн да ц је Паоуе ораХапја па шпези, ђагет тајо, зуоб Испор зуајапја, Нашћ роргједа 1 орбје 5уоје Испе поје, а [о зе уес пе тое зтатан 2а објекНупоз!. Јаја (акуа тога БН 1 одшка 1 ргуозјерепе 1 агиоозјерепе Копизјје 2а осепи, робо копизчје ргед зобот петаји ја дгито пего 5шге осепе п зјагезкот 1:уезаји 1 опај зибјекбулш И5Е орагапја. Ракје, Копизја, пе рохпауајце! 11 доНспог зифђешка п! пјесоуор зјагедпц, иујек сије једиц згапц, ра је јазпо. да 1 пјепа Копаспа офика пе тоге ђин Фгшкеја песо једпоз апа, |. ј. пеобјекнупа, а 2505 (оба 5и 1 пазган ву! рпроуоп 1 роме. Мода је БИо 2ауодепје оуакуор з1ајета Чођгопатегпо, ап гдауе розјефшсе уе зе уес па зуе зрапе. Ма кгаји Кгајема, за Кгеђа иргаупој ујазн, Која шта па газројогепји зуа товиспа згеб уа да перодобпог ш пезрозођпог ви ђетка икјот1 17 зе каде од паде ха робеђпо, ј05 ! једпозгапа ропсузка за падтежић зјагеб па и рогтеди осепјуапја родтисић 5јижешкар Зет (ова, и зунта розшрента ! та Какуот 5јисаји БИо цуек уад пасејо да зе опот Кој! зе орш је даје иједпо ; тогиспоз! да 5е бгаш, јег ЗЕ. зато па оуакау пас тое_ Чопен ођјекнупа Копаспа одшка. Омор зе пасеја рпагауаји 1 зуе одгедђе 2Хакопа о стомутшета, зет 'ошћ о осепјуапји. Ргета готе, роџнеђпо је 'дорцт одпозпе одтедђе помог такопа о апоушснта, 5 Шпе да зе зуакот, и ђешки иједпо 5а згагјеб пак а шуезајет а4озјауђа па прбејед ! ргтедђе 1 опај 13 ораХапја, одпозпо зуе опо 510 5рада ц зјагебјизк! 12765јај за зушта ртПодта. Ма оуакау пасп осепјуапје зшЉешка Био Њ; розаујепо па објекнупи Баги, а 10 је В1о 1 ст зућ МЕ до зада ц "от рооједи. Хађе па пеођјекнупоз,, Којћ ршкот осепјуапја ро одгедђата 5тагог такопа зКого тје БИо, јег шје БПо 1 једпозкапог НИзја ораЗЈапја, ргезјаје Њ1, цуегеш зто, зато ро зеб!. Казштпе 5е да | ђ Шшше и тпоготе бо. ојакбап ! зат гад копизја 7а осе“ (65

" БРОЈНО СТАЊЕ НАШИХ ПОШТА

Према званичној статистици за 1931 има 3519, односно. 3.596 пошта према подацима објављеним у стручним листовима у 1932., тако да сваких 63.51 км“ и 3.559 становниха долази по једна пошта. Најбоље стоји територија Моравске и Вардарске бановине са површином 65.097 км“, 3,109.315 становника Е 1.381 поштом, где по једна пошта долази на 47.14 км и

9.251 становника, Слично је стање и на териториј и Дравске бановине, а на најгушће насељеној територији Дунавске бановине, најбогагијој, са најразвијеном индустријом и трговином, долази по једна пошта на 96.97" км. односно на 3.861 становитка. Поште су нидустрија и трговина главни пред-