Наша пошта

232

врђујући то статистичким податцима из којих се види, да сваки од тих службеника просечно дугује по 17.000 динара, јер су им плате и награде недовољне за живот. Тражи хитву и неодложну помоћ од стране државе — непосредно, а посредно, развијајући и помажући међу п. т. т. особљем задругарство, а од Поштанске Штедионице тражи, јевтин кредит, јер за успех који је Штедионица показала, највећим делом дугује сеп.т. т. особљу које је у истини њен највреднији и бесплашни сарадник. Говорећи о здравственом стању, износи жалосну статистику боловања, која прелази 60,/" од броја целокупног особља. Указујући на пример Бугарске, која има Здравствени фонд од 20 милиона лева и три санаторијума са преко 300 постеља за своје п. т. т. службенике, позива Краљевску Владу да у овоме правцу и она учани нешто слично за наше вредне п. т. т. посленике, који су својим пожртвованим радом потпуно заслужили такву пажњу и помоћ од стране Краљевске Владе. Даље, тражи да се забачено питање о подели добити п, т. службеницима од продаје новина на Солунском фронту поново узмеу претрес и онима, који на извесни проценат од те продаје новина имају право, тај проценат одмах исплати; а што се тиче редукције самога особља мисли, да би то био прави злочин према самој служби, кад се зна, да је стаж 0собља, данас, после десет године све развијеније и обилније п. т. т. службе за 390 лица мањи но 1923 године, или управо за 109%/, од целокупног особља!

Штета је, што је овај вредни и савесни народни посланик говорио одмах, после великог, трочасовног говора г. Министра саобраћаја, пред прилично разређеним посланичким клупама, кад је пажња народних посланика била прилично исцрпљена и умор очевидан. Ипак зато, овај искрени говор оставио је дубок утисак на слушаоце, не само оне у посланичким клупама, но и на оне, многобројне и разноврсне друштвене редове, који су били привучени на скупштинске галерије значајним говором г. Радивојевића, и може се доиста сматрати као једна успела пропаганда о великом значају и радљивости п. т. т. службеника. Са своје стране, као стручни орган тога истога особља, ми смо необично захвални господину посланику, који је у метежу вреви парламентарне борбе и кулоарских интрига, умео да се узвиси изнад свега тога и да нађе и умотри, у Министарству Саобраћаја, једну грану државне привреде, која, осим завидних прихода има и велики филантропски значај у свету, која, отеловљена у пожртвованом п.т.т. особљу, мирно и без халабуке, корача путем прогреса, идући строго путем одређене дужности, делећи свакоме дарове судбине: радости и бол, тугу и утеху. |

Истичући овај говор народног посланика г. Исаковића,