Наша пошта

939

ЧИТУЉА ТРАЈКО ЈОВАНОВИЋ

Један од првих оснивача „Наше поште“ и њен главни сарадник г. Трајко Јовановић, контролор бив. Министарства Пошта и телеграфа у пензији. преминуо је 4 марта о.г.

Покојни Трајко припадао је оној генерацији која је завршила п.т. школу 1897 године. Дакле, оној генерацији која је дала највећи број ПТ. службеника и из чијих се редова један замашан број истакао као прогресиван и дошао до најважнијих положаја у п. т. установн.

Међу том истакнутом групом п. т. чиновника био јеи покојни Трајко. Још у првој години службовања, он је о државном трошку послат у Немачку да своју стручну делатност усаврши и прошири. Али због. свог нежног здравља, које се због оштре климе нагло погоршало, он је морао да напусти нностранство и да се дубоко повуче у уну-

"трашњост ради опорављања.

У Бољевцу, где је постављен за старешину станице, и где је живот зачмао, покојни Трајко није дозволио да се утопи у паланачку патријархалност.

Да не изостане иза својих другова, који су живели у центру и постепено прихватали волеће положаје, он удвојеном енергијом ради на самообразовању. Чита, ради и пише-

Сарађивао је на свим нашим стручним часописима. Ње гова стручна опажања и језгровити чланци скоро су сваком палали у очи. Био је за чудо интелектуално јак у пркос

својој слабој физичкој конструкцији.

У том времену са потписатим покреће стручни часопис „Пашу пошту“ и постаје један од њених главних стубова.

Но покојни Трајко није радио само на стручним листовима. Он се је бавио по мало и књижевношћу. Научивши у часовима одмора руски и италијански језик, он успехом ради на преводима забавних дела. На стотине његових фељтона штампани су у „Политица“ и другим нашим дневним листовима.

Превео је два опсежна романа са италијанског: „П0грешка једне поштене жене“ и други: „Кнута Хам знута“, који

су ради лакоће стила и чистоте језика врло лепо примљени.

За време рата повлачио се и он преко Албаније, И за дивно чудо да онако оронулог здравља, читав и здрав стигне на Крф!

По ослобођењу напустио је живот у унутрашњости и

ФСуде постављен за контролора ондашњег Министарства

пошта и телеграфа са којег је положаја стављен у пензију

али не његовом вољом |

При поновном покретању „Наше поште“ у Београду

'он опет постаје њен први помагач.