Наша пошта

ових 307 чиновника просечно израдили 52.920 комада годишње, а поште, тј. п. т. чиновнике уопште не помиње иако су стварно они тај промет обавили.

Питање, зашто Поштанска штедионица у своме годишњем извештају о пословању не помиње колики је промет обављен код пошта, а колики код ње и њених филијала, даје нам право, да верујемо, да је то учињено н претстављено у циљу, да се покаже, како она, тј. Поштанска штедионица са малим бројем својих службеника обавља тако: обиман посао, и ствара себи и држави тако огромне приходе. Из напред наведених података по овоме, ми стварно добијамо сасвим другу слику, тј. видимо да ово није тачно што Поштанска штедионица претставља и да су други неки чиниоци и сарадници у овом послу, који раде за рачун Поштанске штедионоце (без уобичајене тантијеме, коју само њени службеници деле) — такође врло много допринели успеху који је показала наша Пошт. штедионица. А ти чиниоци и сарадници јесу п. т. т. службеници размештени широм наше државе, они који стварно раде и сносе одговорност за свој рад, а немају зато никаквих признања у виду неких посебних награда и тантијема,

Ако је Поштанска штедионнца засебна државна установа, како то она сама жели у свакој прилици да претстави,. а не део Управе пошта и телеграфа, онда, зашто не одреди своје чиновнике, да они обаве онај број поменутог чековног промета, или неказт аћа Поштанској управи за промет који се обавља код полаи, у ком би само случају имала право, да у својим званићлам извештајима показује промет и приход као свој, а нпе но досада.

Нама је, донекле, разумљиво и овако претстављање рада и прихода Поштанске штедионнце, када се тиче заступања њених интереса, односно приказивање успеха у раду и добити; јер је подела тантијема главна ствар, али нама је неразумљиво, зашто се не приказује и број оних 2000 поштанских чиновника, који учествују у раду штедионице по ноштама, за које се не предвиђа никаква добшш па ни расход.

Ако би се Поштанска штедионица сматрала изузетном од Управе пошта и телеграфа, онда би требало регулисати пословање између Управе пошта с једне и Поштанске штедионице с друге стране на начин, како је то пословање својевремено регулисано између Министарства саобраћаја и Управе пошта, по коме, Управа пошта је дужна давати Министарству саобраћаја удео у годишњој добити од прихода транспортовања Поштанских пошиљака жељезницом.

Ово питање, требало би да меродавни фактори реше што пре с обзиром на то: што Поштанска штедионица у. својим пословним извештајима — билансима, у рубрикама. расходи, не урачунава плату коју би требала да исплаћује _