Наша пошта

269'

п

Д-р Куниберт, лични лекар кнеза Милоша, који је већ 1834 г. :научио добро српски језик, пише из Београда у Крагујевац Кнезу Милошу следеће:

„Ваша Сбетлост,

„Милостибјејши Господару!

„По дужности мојој непропуштам Вашој Светлости рабољепњејше јавити: како је онај татари н“) што је газди Милоју кућу продао, у Цариграду био, и од Садразана ферман добио, да може своју кућу, коме год оће, слободно продати; но кад је овај исти татарин Београдском Везиру тај ферман показао, изјављујући му намјереније, да је рад своју кућу Србину да прода, почео му је Везир тај ферман толковати, и коначно му прсдају куће своје забранити; а кад је татарин Везиру казао, да је тај ферман читао и да зна што у њему стоји, онда га почео Везир олвраћати, и савјетовати му, да још два три месеца дана причека и да с продајом куће не ити, и забранио му је строго, да се не усуди ником особито Србину, садржаније тога фермана јавити,

Овај исти татарин каже и то, да је Садразана питао, сме ли своју кућу Србину продати, и да му је Садразан казао, да он може своју кућу не само Србину, него и сваком другом, ком год оће, слоболно продати. Приликом овом молио сам тог татарина, да ми каже, шта има јоне ново. Он ми је на то одговорио, да би имао много казивати, што се уп. раво нас тиче; но се не усуђује дотле то нама открити, док најпре своју кућу не прода и са свачим неспреми се.

„Међу тим докучио сам од њега толико, да Београдски Везир највише смутње прави, и да је он једини узрок, што Турци не смеду имање своје продавати, и одавде и из земље иселити се. Казао ми најпосле и то, како је у Цариграду разумео, да је Везир Садразану писао у смотрању они 10 људи, који се из Београда истерати морају, увјеравајући га да ће он то у најбољем сагласију и споразумјенију с Господаром Милошем свршити, и да неће бити нужно предсказане људе из Београда истерати. Но да је нато, вели татарин, Садразан Везиру наложио, да се у смотрењу овога у противном случају нипошто непротиви и ако је Господару Милошу за тим стало, одма да се ти људи истерају.

У Београду 18 марта 1834 год. Ваше Светлости Милостијевшега Государа и Књаза препокорни слуга

Б. Куниберт

Приопћио ЧЕД. МИРКОВИЋ, п. т. контролор у пензији.

око ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ

Жали се један управник поште на неправду коју као да је учинила Поштанска штедионица особљу пошта, прво редуцирајући, а потом одузимајући сасвим ону установљену награду за рад око продаје обвезница Ратне штете. Моли да се поткрепи и прими један његов предлог, који иде за тим, да и Надзорно веће Штедионице ради исте тако свој · посао, без тантијема и других специјалних награда, као што и поштанско особље, за рачун Поштанске штедионице, ради такође све штедионичке послове у поштама, без непосред них награда и тантијема.

#) Овде је реч о турском татарину.