Наша пошта

272

ЧИТУЉА

Д-р СЛАВКО С. МИЛЕТИЋ, бивши министар пошта и телеграфа.

Рођен 1869 г. у негдашњој српској Атини-Новом Саду; преминуо 11 маја у Београду. Син великог оца, којему Срби певаху: „Ми смо с тобом, сиви тићу; ми смо с тобом, Светозаре Милетићу...“ Већ по месту рођења и по огњишту, био је предестиниран да послужи својем народу. Он' је" у томе и успео. Сваки његов гест одавао је племенитог човека, који је постао један од неимара на великом делу ослобођења и уједињења. Као такав био је и претседник Војвођанске велике народне скупштине која је о ослобођењу изгласала уједињење Војводине са Србијом. Народ га је бирао својим претставником у Народној скупштини; био је и министар неколико пута. Понаособ био је министар пошта и телеграфа краљевине С.Х.С. од 1 јануара до 2 децембра 1991. На положају министра пошта свакако није био стручњак, али је био управљач ширих концепција који није рушио и гонио већ стварао и помагао.

П. т. струка, којом је управљао, а која га се није сетила на спроводу, дугује му спомен и по самом томе што је он бранио и одбранио да Мини: старство пошта и телеграфа не буде укинуто, кад му је он био на челу.

Сећамо се у овој тужној прилици нашег првог и посљедњег сусрета са др. Милетићем. Посетио сам га да му предложим да се прими за члана Одбора за оснивање Међународне академије пошта и телекомуникација, Његов одговор био је: „Пристајем, радо и без резерве. | О томе ми је већ познато. Чи-

тао сам да је ваш предлог о Д р СЛАВКО С. МИЛЕТИЋ — стварању Академије добро прибивши министар пошта и телеграфа мљен и на страни, То ме радује да иностранство прима тако лепе и корисне предлоге из наше земље. Али, ја нисам уз владу, па да вам моје чланство што не квгри јер наша званична страна треба да помогне остварење“. Г. Министре, рекох,то не може сметати; овде нема партиског кључа, а наш народ зна ко су Милетићи. Он се насмеја и задовољан потписа. и

У даљем разговору рече ми, да је био заволео п. т. струку. „Кад су људи поштени, с њом се може управљати