Наша пошта

258

То је само једна од карактеристика данашњега зремена у целоме свету — па и у нашим редовима!

Криза која пустоши, не само у области економној но и интелектуалној и моралној, најбоље доказује колико нам је потребна права елита у најбољем смислу те речи. Није све у самом поседовању власти и акту управљања. Треба знати, умети, и бити способан за управљање и вођење јавних послова, где се врло брзо испоље недостаци, мане, неспособности оних који се случајно наметну као вође и где чести неуспеси, не долазе само од интелектуалне инфериорности, већ много пута од моралне посувраћености и тоталног непознавања послова којима такви вођи руководе.

Жеђ за златом, за добрим и угодним животом и луксузом, за угледом у друштву, који неспособни људи имају само тада када покривају какав високи и лукративни положај, све то врши кобан утицај на људе, а нарочито на слабе карактере, и зато је то озбиљна сметња стварању елита. И ма“ . да, понеко исправно мисли, да није довољно, ла се нечија супериорност истакне, бити на положају, бити богат, луксуриозан, глупо надмен и уображен, смешан својим хвалисањем и наметљив лицемерно и цинично, ипак, мало је таквих, и већина се и данас радо клања златном телету. Права елита оснива своју вредност на врлинама које човека издижу изнад ових негативних особина, на правим вредностима духа и морала, где је скромност, највећа врлина, изнад сваке сујете и надмености,

Права елита, нарочито у данашње време, мора се инспирисати овим простим начелом и геслом: Служити народу искрено, поштено, одано и верно, васпитавајућигаиводећигапрогресу. Служити народу не значи: ласкати његовим страстима и страстима моћника који држе власт, ни будити њихове апетите, ни одржавати у њих наду на извесне ефемерне добити и благодети материјалнога реда, већ напротив, ударати снажно по предрасудама, заблудама и погрешкама, звонити стално на узбуну противу свакога насиља, без страха и 6ојазни за личне интересе.

Елитни император Марко Аурелије трпео је поред себе опаког критичара Целза, говорећи својим „добронамерним“ желатељима и саветодавцима: „Од Целза чува ме Целз“. ·

Демагози и некарактерни шарлатани раде сасвим друк_ чије. Али ко у истини жели и хоће искрено и верно да служи своме Краљу и народу он им неће подражавати. Права елита, она која предано служи, озбиљно схваћа своје дужности и неће се никад спустити дотле, да чини компромисе са таквим људима, јер је уверена, да из тога може произаћи само зло за нарог. Она иде право, путем уверења и постављених дуж“