Наша пошта

290

у преводу Владимира Јовановића, из књиге „С Француског Парнаса“

„Све је добро било, прођите се брига,

Гледајте ме само! Мени Богме стига!“

Ни други посланици, у другим земљама, нису ни бољи ни гори од овога којега је тако вешто ухватио и потомству предао Беранже, али то је већ политика, од које ми, као стручни орган и гласило професионалаца далеко бежимо. Зато, да се вратимо и наставимо о реклами као таквој у нашим редовима. -

И ми у п.т.т. стуци имамо своју рекламу и своје-рекламере, увек будне и вредне на послу, али њихова реклама за чудо много личи на горње стихове, на самопоказивање и истицање своје личности и свога рада. И они цене огромну моћ рекламе и штампе и не пропуштају ниједну згодну прилику, да ону дивну и видљиву делатност коју показују наше · поште и поштари искористе, али у своје властите сврхе, у рекламирању своје личности,

И збиља. Ако ико треба да рекламира, и ако. је ико имао што добро и стварно да покаже свету ·на видику, то је доиста наша поштаи њени вредни службеници. Делатност поште и њезиних службеника и овде, на дому, као и у целоме свету, од врло великог је значаја за цео свет, јер је управо цео свет њихово поље рада и на томе пољу, милиони вредних службеника, расутих на свима тачкама глоба могу са гордошћу показати на оно стварно, добро и корисно, велико и значајно што су они створили и што непрестанце стварају. Треба узети у руке макар и најнепотпунију статистику па се уверити и стећи појам о томе.

Али има рекламе и — рекламе! Наши људи не воле ону врсту рекламе где се износе скупни резултати рада целокупног п. т.т. ос.бља. Они за то немају дозољно разумевања а ни воље.

Насупрот овоме схватању стоје они сјајни примери несебичности и признања, које инглиски и француски министри пошта, у свакој даној прилици, у Парламенту, — приликом експозеа и буџетске дискусије; на зборовима и у штампи, при свакој новој допуни и измени правилника и модалитета службе одају — у првоме реду стручноме особљу, па тек, у другоме реду онима који њиховом акцијом управљају по већ израђеним формама и утврђеним причципима. Наравно да тамо то има дејства, прго, на морални углед и престиж п, т. т. службеника у дру штву и јавном мњењу, а после, на сам полет рада у служби. Ми нећемо осгати само код теорисања и критиковања, него ћемо у броју за овим и покгзати; какву рекламу треба да води и помаже свака дозра пл. т. управа, па и наша.

МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ