Наша пошта

о18

је кратким таласима. пренео и бациоу етар. У Енглеској је одмах овај радиоталас прихваћен и предат даље у Амстердам. Тако се радио показао користан и за спуштање бродова у море чак икад су они на тако великој“ удаљености као што је Преторија—Амстердам...

ФИЛАТЕЛИЈА

БЕ!]лаје 115 1а, зист Шајенансји сазор!5, гласило хрватског филателистичког друштва у Загребу; б1азп!к, Јировроуепзкор НајенНсКор_ Киђа и Веоггади, у нарочито издатој Зротетшса! РПајенаНсков дапа и Мо уот Зади донели су своје опширне извештаје о програму овог 1 филателистичког слета у нашој земљи.

Приликом годишње скупштине Југословенског филателистичког савеза, састали су се 8 и 9 септембра у Новом Саду филателисти из целе државе, да манифестују јачину свог покрета и јединство рада.

Приликом ових свечаних дана југословенске филателије, Друштво“ новосадских филателиста приредило је своју прву изложбу марака у салама Трговачког дома. Учешће излагача било је велико. Пријављене су врло интересантне и скупоцене збирке марака.

У споредним просторијама Трговачког дома радио је за време конгреса изложбени поштански урел, који је употребљавао нарочито црвени“ изложбени жиг, а у истим просторијама Дома одржана је филателистичка берза. Исто тако у сали Трговачке, индустриске и обртне коморе држани су истакнути филателисти предавања из области филателије, а увече 8“ септембра, у великој сали ресторације „Хабаг“ било је другарско вече са игранком.

Россика, орган руског обшчества филателистов в Југославији, под руководством Е. М. Архангелскаго, Бела Црква, Краља Петра 40., доноси у свесци за август поред врло интересантног материјала и један чланчић под насловом: „На Филателистичком Океану“ који ћемо саопштити нашим читаоцима у једном од идућих бројева јер“ је егзотично леп и поучан. -

КЊИЖДВНОСТ

Знамените Црногорке. — Г. Томо П. Ораовац издаје под. тим насловом књигу о знаменитим Црногоркама, од давнина па до ослобођења, које заслужују спомен и да остану примером новим нараштајима, Цена књизи у претплати је 15 динара. Претплата се шаље Друштву за проучавање историје Црне Горе (Београд, улица војводе Богдана 11). с ознаком претплата на дело „Знамените Црногорке“.

Павићевићеве: приче и анегдоше на њемачком језику. Књижевник светскога гласа Рода Рода ових дана објавио је књигу; „Из славонских извора“, издану у наклади П. Зоднау, Беч, Заступани су писци из Југославије, Бугарске и Русије.

Рода Рода ванредан је преводилац —- са славонских језика, доноси најбоље пробрани материјал. Нашој књижевности указује својим радом велику услугу.

Крај осталога, у овој књизи, преведено је на њемачки до 30 анег~“ дота из живота Црне Горе и Црногораца, и тако је Павићевић од свих највише заступљен у тој књизи: „Из Славонских извора“.

КРОЗ КЊИГЕ И ЛИСТОВЕ НАША СТРУЧНА ШТАМПА

Гласник, орган удружења п.т.т. званичника и служитеља Краљ. Југославије, у броју 5. под новим уредништвом доноси ова карактеристична места:

„Нико не може бити достојан свога места ни очекивати признање“