Наша пошта

092

доноси преглед савременог техничког развоја и напретка. Обзиром да поред грчког нема упоредног текста на француском језику мали је број оних читалаца који би се могли користити овом лепо уређеном стручном ревиом.

Тће Розта! Тгђипе. — Оаа! Ограп об фће Мопбеа! Розе оЕНсе Етрјоугез АззосаНоп у свесци за август т, г. поздравља срдачном _добродошлицом француску делегацију која је дошла у Канаду да ода пошту своме славном земљаку морепловцу и откривачу Канаде, Жаку “Картијеру, који је први 1534 г. побоо крст хришћанства на суморним обалама њихове земље.

Министар Пошта у Отави наредио је, да се овом приликом израде комеморативне поштанске марке које су у уметничком смислу и потпуно успеле.

СезКозТоџепоКа Рода — Тејеста! — Тејећоп, мес. часопис, који излази сваког петнаестог дана, у Прагу, у свесци бр. 7., доноси занимљив чланак Д-р Ота Кучере о фото телефонији и инж. Јирунека о новим смеровима у радиотелеграфији. Часопис је власништво Чехословачког Поштанског Савеза (Сезкозјоуапзка Робоут Оте,) Наше Удружење би требало да организује курсеве чешког и пољског језика да из богате стручне литературе ова два братска, словенска народа наши другови узмогну што више се користити, кад већ домаћу литературу нико не помаже и не помишља да је треба штитити и развијати.

ДОМАЋА ШТАМПА

Циљеви Народне Одбране, брошира Богомир А. Богић, Београд 1934 г.'

Народна Одбрана — страшни баук некада моћне Аустрије припремала је духовно и политичко јединство нашега народа. Она тежи: да створи један моћни, слободни и слободном вољом уједињени народ, јединеци све појединачне здраве народне снаге у једну афирмирајућу националну државну вољу. Она развија љубав за домовину, велича њену лепоту и њену снагу, тражи за све синове подједнака права и дужности и грми проклетством на изроде: Бранковиће и златне Скоројевиће.

Данашње време је „нејуначна садашњица“ где нема идеализма, Груб материјализам, полтронство, пузење пред неваљалцима и лажним величинама су услов за одржање и стицање угледа у друштву и за стицање обилних материјалних сретстава. Кад се овако стање-зацари у једноме друштву, није далеко чдо издаје народа и државе. Анационални и негативни елементи врше тада своје разорно дејство,

Уздрхталошћу и узнемиреношћу правог родољуба г. Богић види: како лични егоизам појединаца иде испред општих народних интереса, како ти појединци успевају да се обуку у рухо лажног родољубља и алтруизма, да би лакше могли доћи до неколико плата и хонорара. За њега су они: преплаћени, незасићени, повлашћени и насмејани саможивци и лицемерни празноглавци који не воде рачун о људском достојанству. Они су из оне Шамфорове мањине: „која има више ручка но апетита“ — док на другој страни стоје они који немају довољно: ни хране, ни одеће, ни обуће, ни хигијенских станова, ни осветљења,

| ј