Наша пошта

309

ДРЖАВНА ИЛИ ПРИВАТНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА

Сви престонички и скоро сви покрајински листови зачбележили су 9 августа вест: да је Кубанска влада поново узела телефоне у своје руке. Ту се вели:

„Кубанско телефонско друштво“ које експлоатише телефонску мрежу на Куби, предало је влади на управу целокупни инвентар предузећа, изјављујући: да не може да настави рад због тога, што влада захтева од предузећа да поново упосли 256 отпуштених штрајкаша,“

„Појединости о овоме још нису познате. Мисли се даће влада, сматрајући друштво и даље власником предузећа, за неко време експлоатисати мрежу у својој режији.“

Није усамљен случај да Компаније које експлоатишу телефонију изазивају незадовољство државне управе ји широких народних маса, Овим поводом неће бити на одмет да се мало и понављамо, јер смо и раније писали о истој теми.

Читаоци ће се сетити кампање која је 1930 г. била бесомучна, да ли да држава сама одржава нашу телефонију или да је прода приватним страним предузећима. У Београду су се били скупили понуђачи трговци, међу којим прет«ставници страних милиардерских предузећа. Трговци су били развили необичну делатност и у јавности и по канцеларијама, да убеђују да је то интерес државе. Ондашњи начелник пошта и телеграфа, г. д-р Шоћ, министар у пензији, и г. Филип Трифуновић, министар грађевина, имали су први да одбијају таласе; одбили су их енергично, часно и поштено, онако како је био интерес државе т. ј. да се понуде милиардера одбију а наша држава да држи своју телефонску службу. Неки веле да су се због тога некоме замерили и г. "Трифуновић и г. Шоћ јер је било људи који су хтели трговине, а они су трговину пресекли у корену.

Да трговина буде одбијена помогло је и јавно мњење, „Трговински гласник“, под уредништвом г. Јована Ђоновића, «сад југословенског министра у Тирани, и „Наша пошта, , под уредништвом г. Шоћа и г. Вујадиновића, такође су мушки иступили, да се спекулација отклони и спасе велики државни интерес.

Анали п. т. струке говориће о том периоду борбе и оном што је било иза кулиса.

Борба је била утолико тежа, што је то био период кад. је у неколико земаља (Шпанија, Румунија, Грчка, и тд) држава уступила телефоне у приватне руке. Те исте државе две године доцније имале су и још имају да воде тешку борбу да телефоне врате у своје руке. Неки министри који су телефоне продали, изведени су пред суд и хапшени.

Имали смо понуђаче, моћне и богате и из Америке.

Као најновији доказ, како би било и код нас да је те-