Наша пошта
'374
Генерални секретар Коморе, г. инж. Б, Радовић, пише у „Слободној мисли“ од 6 јануара 1935: „Једино превозно средство кроз унутрашњост Зетске бановине, аутомобилизам и аутобуски саобраћај налазе се на ивици дефинитивног пропадања. Што је најгоре, аутомобилски возни парк се не обнавља, већ се читав саобраћај одвија истрошеним чи по хабаним колима, често веома несигурним за живот и имовиву грађана. Налазимо се у таквој ситуацији, да ће читава ова саобраћајна грана бити убрзо упропашћена“.
· ГТ. Радовић тврди и још горе: да се догодило чак и то, да се превоз поште уступа на лицитацијама власницима теретних аутомобила, што значи велики назадак у поштан= ском саобраћају, који по својој важности треба да се најхитније одвија“. Стручњачки доказује, да такво стање доводи до оштрине свакојаких недаћа, што се наравно ни приближно не запажа у другим крајевима наше државе,“
По уједињењу, на Цетињу је постојала дирекција за саобраћај као и управа за аутомобилски саобраћај. Укинути су, а саобраћај се срушио до овог критичног стања, које ауторитети утврђују.
„Наша пошта“. свесна свог задатка, није пропустила да не упозори у више махова на такво зло стање. У свесци "за јун 1934, на стр. 270, истакла је одлуку ондашњег министра финансија, г. др. М. Ђорђевића, да се злу стане на
пут. Уверени смо да ће и нови министар финансија, г. др
Милан Стојадиновић показати исто тако расположење идр-
жавничко разумевање беде и готреба онога краја, у којему
је биран и за народног посланика. Али и Министарство саобраћаја, односно: Управа пошта су позвани да томе изађу на сусрет својом смишљеном и енергичном акцијом. Срећна је околност што је на челу Саобраћаја министар г. инж. Д. Вујић, за којега се надамо да ће и у овом питању створити оно што захтева интерес службе, који се поклапа са интгресом државе и нације.
| 'У то име, указујемо на једно осетно, болесно место, са жељом: да се зато што је болесно, замени здравим.
МЕЂУНАРОДНА АКАДЕМИЈА ПОШТА И ТЕЛЕКОМУНИ| КАЦИЈА Дњ
Предлог о стварању ове академије потекао је од југословенске стране 1931 године и отада је наишао на одобра-
вање од стране 14 европских и ваневропских земаља као и.
неколико стручних организација међу којим Међународна лига п. т. есперантиста у којој су заступљене 42 државе. Кон-
грес југословенских есперантиста такође се придружио пред--
логу. Тако и Француско друштво за комерциалну географи-
МЕ |.
|