Наша пошта

382

само у казнионицама него свуда и на свакоме послу. Радом се образује каракшер, и не само појединаца већ и типова, сталеж а. Социолози праве разлику између војничког и индустшријског типа.

Такви су социолози Огист Конт,Спенсер,а Морис говори о ритерском и трговачком сталежу. Нема сумње да је сваки такви сталеж, уколико је он заснован искључиво на један начин рада, једностран и несавршен.

Неколико речи о метафизичком значењу рада. Не само човек, већ цело људско друтшво, чак целокупна природа, може се схвашити у непрестаном раду. Модерна шеорија напретка и развштка значи теорију рада, у смислу: да се сваки напредак догађа радом, свесним пили несвесним. Природа и друштво су једна јединствена, огромно велика радионица. Али нипошто пошпуно механичка, робовска радионица. И уколико је рад, нама људима, срешсшво ка циљу, ми томе циљу тежимо утолико,колико је то циљ целога народа и целога човечансшва. И само радом постиже се овај циљ — идеал. Разумевање рада, згодно разумевање онога што је рад, мора биши основица нашега целокупнога гледања на свет. А наше целокупно гледање на свеш мора биши радно гледиште и посматрање света. ја бих то назвао синергизмом, т. ј. сваки од нас својом сарадњом може значајно допринети развићу свеша, овај развитак спречити или га укочити. Човек је од природе работшник у свету.“

Није никакво чудо, што је вредни и трезвени чехословачки народ умео оценити високе духовне способности овога великога човека и са неограниченим поверењем поверита му судбину своју и своје земље, јер је овај неуморни радник и градитељ доиста остварио онај Платонов и Аристотелов захтев, да владу државом треба поверавати духовној аристрократији, оној друштвеној елити која стоји највише у духовном и моралноме схватању, у првоме реду — философима. Од Марка Аурелија до данас није стојаона челу лржаве ниједан тако изразити и истакнути филозоф — државник као што је Масарик, који је украс Чехословачког народа, и који чини част, не само браћи Чесима, но и нама, осталим Словенима. Ми се придружујемо општем поклику који се чује широм света: -

„Слава Масарику“. М. ВУЈАДИНОВИЋ