Наша пошта

Наша Пошта -- Маза Розга САЗОРД 74 РО5ТО, ТЕГЕОРАР, ТЕГЕРВОМ 16 ВАРГО

Број 125 Београд, Март—Април 1935 год. Год. ХЛ

Ке

Х%

МАСАРИКОВ РОЂЕНДАН

На дан 7 марта Томаш Масарик навршио је 85 г. живота. За велике заслуга своје према Отаџбини, у знак благодарности она га и по четврти пут бира за Претседника републике. То је највећа част и признање које захвална Отаџбина може указати своме великоме сину. Моје је перо слабо, а моје способности сувише скромне, да бих могао у једном. чланку обухватити и приказати цео многоврсни рад овога великана Европе а не само Чешке земље. Ја се и не усуђујем давати оцеву о томе раду. Али данас, кад цео свет с похвалом о њему говори и сви листови пишу са симпатијама о Масарику и његову раду, Наша Пошта сматра да ће се и она најбоље одужити дужности јавног и стручнога гласила, ако у почаст Масарика, сажето пренесе из његових списа, неке његове мисли о етичком и метафизичком значењу рада, у циљу: да покаже висину узлета његове философске мисли и трезвенога схватања о раду, као првоме услову за постигнуће животних радости и среће у животу и појединаца и нација.

Масарик каже:“)

„Тек радом постајемо људи, каракшерни и независни. Човек који не ради — није независан. Тако исто и народ који не ради — није независан. Бег рада ми немамо поверења ни према себи никада. Тек радом упознајемо ми сопсшвену снагу. Рад је самопознавање. Самопогнавати гначи радити. Ко не ради тај је празноверан човек, просјак, скишница, који чека да се догоди какво чудо које треба да му донесе могућности да живи. МИ пошто се без рада не може живети, њему нишша друго не остаје него да робује другоме. дато, ослободимо се радом од урођеног насиља. Љубав према ближњему је рад. Љубав је рад. дашо, старајмо се да радом помогнемо тамо где ошказују етика проповед, васпшпање. Тако ће рад постати спасоносно срешство за поправљање човека, не

Т. 6. Мазагук #) (Рге ензсће ипа тегарћузгсће Ведешито дет Агбен. Пре"давања из 1898.) о%Р

Ма ~