Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

ПС 5.

Многобројним су хрисовуљама одређивани панађури, па је и кнез Лазар уступио и два панађура у Мачви у Подгорици, један је од њих био пролетњи а други јесењи, па се, по сећању на те старе панађуре, у Тополику код Шапца завео првога устанка пачађур о Ђурђеву-дне, а после другога обновљен. Интересна је, међутим, ствар, да је, по тој старој традицији, црква у Варварину пре 25 година тражила од Министра Народне Привреде да њојзи а не општини припадне приход од панађура.

Интересантна је ствар, да је размена била готово искључиво у роби: за робу која је од трговаца купована, давата је или стока; или је плаћана кожами, коскома н сиренк-емк, можда су давати тоури и тоџрице, јер је и њих било за Немањина доба.

Али је за трговину и трговце тада била врло велика несигурност; зато су, поред друмова, биле подигнуте стражаре и намештене страже, које су биле:дужне трговце пратити. Међутим, кад је нестало српске владавине а настала турска, и стражара и стража је нестало. Зато се тада договарају хајдуци:

Обућ' ћемо рухо тшргован «о,

На Грујицу рухо сиротињско,

Водићемо дијете Грујицу.

Да продамо у шер-Сарајево. Или један другоме пребацују:

Нити хоћеш на друм да идемо,

Да чекамо поморце трговце. Или један другоме радосно саопштавају:

Ево оздо Воина трговца,

Ђе он ћера девет мазги блага. Наша стара трговина | 2