Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

а а

у колико је индустрија, помогнута саобраћајем, финансиским капиталом и новчаном привредом све више расла, и у колико је продаја и куповина постала свакодневна редовна појава то су и вашери све приметније губили од свога некадањега привреднога значаја. -

Чак су изгубили и значај великих сабора, какав су негда имали. За ваљевске вашере се некадање знало и са стране, што су они, у неку руку, били велики, огромни сабори, на којима су се знанци и пријатељи састајали, на којима су кола играна, на којима су се певачи из разних села и крајева у песми натецали, на којима су се, најзад, и нека врста традиционалне Олимпијаде изводиле: скакало се скока из ћустека, теглило се клипка, бацало се камена с рамена, рвало се... И у самом Ваљеву је било доста рчина, качкина и обешењака, који су сачекивали чувене скакаче и рваче и т. д. из разних крајева и зачикивали их да се рву, да скачу, да се вуку клипка, да бацају камена, и т, д. На челу њихову је у последње време био чувени Марко Калаба, који је и трговао, и у жуте дукате се коцкао, и камена се с рамена бацао, и на вашарима се са сељацима рвао, и ако је носио копчали чакшире, трамболосе и зла: ћани ланац и сат...

Свега тога сада нема на вашару у Ваљеву; још само Цигани свирају и певају, и сеоски дечаци ћурличу при куповини свирала и двојница. Са променама које су се одиграле у привреди, настале су промене и у духсвном животу народном...

__ Више ваљевски вашари нису посећени, као што су негда посећивани, па ни разноврсност домаћих