Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

«

= 46 ==

продуката није тако обилна: највише има вуне, коју купују оне сељачке куће што немају оваца или их мало имају; има. и неколико товара дрвених судова, традиционалне израђевине сељака из ужичких села (Рожанства, Никојевића, Равни и т, Д.). Ови су судови добре и солидне грађе, чврсто саграђени и врло спретни за многе домеће потребе. Кад би се једним дрводељским курсем ови сељаци обучили модернијем раду и изради, од овога занимања, које вуче читаве векове своје традиције у ужичком округу. имало би то сиромашно становништво доста обилате зараде.

Највише у очи пада стока: говеда колубарска, сименталска и швајцарка и крупни коњи. Било је случајева да се.пар. волова прода за четрнаест и више хиљада динара, Крупне коње су куповали обично равничари Али је било и мањих коња, брдскога типа, негда врло цењених са издржљивости у брдским крајевима и са извеснога старовремског равана. На те ситне и издржљиве брдске ко-' њиће су и овога вашара обратили своју пажњу купци из Старе Србије; један од њих је за једнога малога зеленка, одгајенога код Ћосовића у Љубањама, тра- · ционалних пасионираних одгајивача ових «оња брдскога типа, давао 4000 дин. али му га' сопственик не даје ниже од 5000 дин. |

| Иплин-дан, 1994.

= =

Интересво је забележити, да је на Илинском панађуру у Ваљеву, према саопштењу „Српских Новина“ (ХК 31, 1834 год), продато 1000 комада саме роггте стоке и коња, и да су цене биле: |