Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

СЕОСКИ ДУЋАНИ

У феудалном добу су подизани у градовима дућани, особито црквени, јер је црква од њих имала прихода: у Серезу су близу царских врата били дућани који су припадали манастирима. У феудалном добу би требало да су трговина и занат монопол градова уз чврсту повезаност у дружинама (еснафима, цеховима). Међутим, у нас је било пуно заната по селима, додуше, још се није наишао траг и за сеоске дућане за трговину.

После ослобођења су нарочити шорбари или торбоноше носили робу у торбама или у бисагама из вароши и по селима продавали. То је радио још 1829 год. Павле Стојић, доцније учитељ“). То су чинили или саме дућавмије или њихови момци; па

то и Вук Стеф. Караџић бележи.

Било је у обичају да сељаци у градовима продају трговинске артикле. Међутим, указом од 5. јула 1839 год. ВА 293. забрањено им је у градовима продавати сб, ракију и друге ситнице, осим сировог воћа и бостана. Само са сељацима ужичким је учињен. изузетак: највишим решењима од 10 јула 1840 и од 27 јануаре 1860 год. допуштено им је да у Ужицу крчме сб н друге ситнице, осим пића, па је и та повластица укинута указом од 19 јануара 1879, год“

ж) Види моје „Из ужичког краја“ стр. 107.