Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

Аб

о којима овај закон говори, и по томе њима је иу будуће слободно производе своје радње, као и ма· теријал, од чега те производе своје граде, из отворених дућана по селима продавати.

Предмете | који ни досад нису искључиво продавани у сеоским дућанима, као: земљоделске производе, грађу и т. д. биће и даље сваком слободно продавати.

Члан 7.

Сеоски дућани, који се затеку кад овај закон ступи у живот, могу и даље постојати. Но што се тиче количине аренде, а тако и права на отварање и других дућана, важе одмах и за дућане наређења чл. 4 и 5 овог закона.

До сад стечена права на уживање аренде, од дућана око цркве и манастира подигнутих, остају црквама и манастирима и даље.

# # #

Тек је после тога закона настала једна велика

борба против њих не више само градских трговаца,

већ и новинара, јавних и политичких радника, литерата; чак „Радник“ је (1871 год. бр. 32, 33, 41, и

42) писао противу сеоских дућана и, у главном, рекао: да се отварањем сеоских дућана још више удаљују један од другога произвођач и потрошач и да се увећава број непродуктивних' посредника који на њихов рачун живе; зато он заступа мишљење: да у место дућана, по селима треба оснивати потрошачке задруге. Политички радници су све зло, које сналази село, сваљивали на сеоске дућане, а литератима Наша стара трговина 4