Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

== 50 =

је прва реч покуде био сеоски дућан; талентовани Милован Ђ. Глишић је дао „Подвалу“, страшну оптужбу противу сеоских дућана.

као последица те опште повике дошло је ограничење сеоских дућана од.20 фебруара 1891. год. изражено у овим изменама и допунама закона о сеоским дућазима од 25 октобра 1870.

а

Члан 4а

У сеоским дућанима могу се продавати само они еспапи и производи, који су месним и околним житељима од преке потребе, а то су: сб, зејтин, дрвен ) посуђе (небојанисано), чивиг, брусови, гвожђе у полугама, челик, јексери, чивије, сви алати и справе за пољски и кућевни рад од дрвета, од челика, и сва ситва гвожђараја, црепуље, грнчарија домаћа, ножеви, виљушке, обућа, сарачлук (израђен у земљи), ужарија, игле, конци, катран, коломаз, писаћи материјал, свеће, тамњан, гас за осветлење (петролеј), жигице, дуван по одобрењу управе монопола дувана, сапун и чешљеви.

Члан 46

Који би се од сеоских дућанџија ухватио да продаје и оне еспапе, који нису у овом закону обележени, казни ће се први пут са 100, други пут са 250 и трећи пут са 500 динара у корист општинске касе и радња ће му се забранити. |

Казну изриче надзорна среска власт и противу осуде има места жалби министру Рародне привреде у року од 15 дана.

Решење министра народне привреде извршно је.