Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

= 635. =

Зарези су у Скопљу прости и једноставни: усправни и излубљени и обележавају

|

Колико ових зареза има, толико је муштерија узео, рецимо, хлебова.

У старим грачицама сам негда гледао рабош који је овако изгледао: Е

|

ду

Х = 10.

Тако би ови зарези:

НЕ ХН ПУ / ХАУ НИИХ износили 66 (рецимо: хлебова).

Међутим, гледао сам, поред оних што их је М. Ђ.. Милићевић („Живот Срба сељака“) саопштио, још и ове зарезе: |

· (убод) = 1.

! (зарез без удубљења) = 5. | (зарез с удубљењем) = 10. / (зарез с удубљењем) = 50. Х (зарез с удубљењем) — = 100.

Ја памтим кад су кметови и одборници разрезивали сељацима порез на рабош: за сваку пореску главу имао је засебан рабош. По обележеним знацима на рабошу кмет је увек знао колико је коме порезе нарезао, па је тако и наплаћивао. Све је рабоше држао на једној нисци: то му је био данашњи порески распоред, порески дневник и пореска признаница (пиле је давао дотичној пореској глави кад порез исплати.) А кад сврши с наплатом пореза, кмет је ту ниску рабоша вешао о клин у општинској судници (сударнику). То му је била као нека данашња фасцикла !