Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

= 84. —

пажњом, пратио игру. Кад је свануло и ја се пробудио, па видио тај призор: како Марко још посматра игру, зачуђен га запитах:

— Што ти не играш 2

— Ко сме. играти с овим сељацима : ја би им сав новац на картама дигао, али би се они онда дигли, истукли ме, и новац би ми узели.

— Е, али тада би ти запомагао, и Брин сија би ти стигао у помоћ. : = - — Е, мој господине, тада би ја тек извукао батине: апсеници би се жалили како сам им ја на спавању извукао гаре, па би апсанџија, знајући да сам кесарош, ударао по мени, као по волу у купусу..

После неколико месеци сам био у затвору са сасвим остарелим коцкаром, Симом Каштрњом. који је запамтио старе вашаре и операције на њима извађане. Тај, иначе доста бистер и природно интелигевтан човек, напричао ми је много прича из коц-

карског_ (кесарошког) живота. Особито је био јере- _

зан на рабаџије, јер би, кад невоља коцкара натера да с кола придигне џак пасуља или шљива, па га они ухвате, на мртво име, јадника, испребијали. Кад 5 би на друмској механи потревили сељаке, отпочели би између себе бацати попа, па би онај, што попа баца, навлаш губио, да би само сељаке намамио. И они се, збиља, намаме, па, у почетку, и они отпочву добијати, док се не намаме ва улоге у великим су-

мама. Тада већ почну губити, и за неколико трену-

така остану без паре и марјаша. Али је најинтересантније било причање о томе, како су на ваше. рима секли кесе: „Дођемо на вашар и договоримо се да ортачки сечемо кесе. Онда, прво, заједнички