Наше отровне змије и биљке (са гљивама)

93

ПУПАВКА

Краљица, књега Јован., гбепа Сабљ., змијина гуоа Сабљ. Amanita bulbosa Bu.ll Amanita phalloides Fr. Agarieus phalloides Fri. ТАБЛА VII. Шешир je по боји промењљив, с почетка скоро увек ж}гћкасто-зелен, доцније беличаст, па и сасвим бео, s—B5 —8 сантиметара у пречнику широк, у влажном стану лепкав. На површини има често беле брадавице, које се дају спрати. Месо је бело. Листићи су исто тако бели, те се по томе и разликује од рудњаје (рудњаче), у које су листићи румени. Дршка је вита, B—lo8 —10 сантиметара дугачка, с почетка пуна, доцније при врху шупља, бела, са жућкасто-белом огрлицом снабдевена. Најсигурније можемо ову отровну гљиву познати по оној округлој кртоли, која при дну израшћује. Ова је кртола обмотана са једном кожастом превлаком, Мирис и укус нису баш непријатни; укус је, шта више, благ и добар. Расти преко целог лета и јесени по шумама, на пропланцима и међу жбуновима, понајвише гомилнце. Сасвим младе гљивице много су сличне младим рудњачама, али се од ових могу врло лако разликовати по томе, што немају руде листиће, као рудњача, него беле. Особина : За цело није ни једна гљива у том ступњу отровна као ова; она је у толико опаснија, што се дејство тровања појављује тек после 12 до 16 часова.