Наше отровне змије и биљке (са гљивама)

97

патила помажу такођер; а кад се поједене гљиве, ма на који начин избаце, онда треба болеснику дати да пије црну каву, воду од окуване врбове коре, или доброг вина, а све то до доласка лекаревог, који he даље учинити шта за потребно нађе.

KflKO СЕ МОЖЕМО СНИУВНТИ ОД ТРОВДЊН с гљивдмн?

Ту би био сасвим кратак одговор довољан, а тај је: добрим познавањем отровних гљива из сопственог аскуства. Ми још немамо данас сигурне знаке, по којима би могли отровне од неотровних гљива разликовати, и тако, бар по до садашњим извештајима, изгледа, као да су једне исте гљпве са неког извесног земљишша шкодљиве, а са другог нису. Неке опет могу да се једу док су младе, а кад су старије, нису за јело, бљутаве су и шкодљиве; неке могу да се једу пошто се кожа са шешира скине, иначе с кожом поједене, шкодиле би. С тога је сасвим јасно, да се неке сорте у неким крајевима, без икаквих хрђавих последица, једу, док те исте сорте у другим крајевима сматрају за отровне, или сумњиве, и не једу их. Оно, што мећу црни лук, или сребрну кашику, у воду, у којој гљиве кувају, па ако лук или кашнка поцрне, да је знак да су гљиве у лонцу отровне, није ни уколико сигурна прбба. Само добро познавање гљива, може нас сачувати од несреће. Најбоље је да се овако уради: Не само сумњиве, него и добре гљиве (печурке), треба пре кувања пропрати у добро сланој води —• изузимајући напред описане, које су апсолутно отровне, па их у тој водн